Г Л А С Н А Р О Д А
КРУШЕВАЦ
У изради овoг документа, поред чланова Општинског одбора СПС, свој допринос су дали и чланови СПС из месних организација, одборници у Скупштини општине Крушевац, чланови СПС у органима управљања у јавним предузећима , установама и организацијама, бројни привредни, просветни, здравствени, културни јавни радници и пензионери у Општини Крушевац.
У овом документу утемељени су предлози, иницијативе и сугестије младих социјалиста Општине Крушевац, као захтев и потребу да Општина и Град Крушевац пруже и дају лепшу и срећнију будућност њих, пре свега, као и свих грађана који ће живети и стварати на овом подручију.
Да се подсетимо
Крушевац, подигнут на рушевинама римског утврђења, чије постојање као насеља датира још из праисторије, односно шест хиљада година пре нове ере, један је од најстаријих српских градова .
Година која се обележава као рођење Града Крушевца је 1371.Тада је Кнез Лазар Хребељановић сазидао Град, који је постао престоница тадашње Србије. Он добија изузетан стратешки значај и постаје административни , занатски, трговачки, војни и културни центар Србије.
После Косовске битке, 1389.године и погибије Кнеза Лазара, Србијом из Крушевца влада Књегиња Милица , а затим Деспот Стефан Лазаревић, 1408.године престоницу сели у Београд .
Слово љубве ( Слово о љубави) , Деспот Стефан Лазаревић саставио је 1409. године.
У ропству под Турцима Крушевац је од 1454.године до 1833.године када је ослобођен и присаједињен тадашњој Србији , а први председник Општине био је Милош Браљинац.
Крушевац је 1836. године имао 1.411 становника, а 1884. године већ 4.271.
Прва школа на територији општине Крушевац отворена је у Коморану 1821. године , а затим у Јасици 1832., Крушевцу 1833., Наупару 1845., Каонику 1866., Великом Шиљеговцу 1883., Бивољу и Дворану 1893., Глободеру 1895. итд. Прва средња школа – Гимназија, отворена је 1865.године.
Први Урбанистички план Града Крушевца урађен је 1836. године ; прва позоришна представа била је на Панађур ( Светог Илију) 1856.године; прва Библиотека, са читаоницом ради од 1857. године., прва Апотека ради од 1861.., а прва телефонска штација прорадила је 1862.
Прва мануфактурна радионица почела је са радом 1839. године ( сапунарска радионица, садашња „ Мерима“); 1889.године почела је да се гради Барутана „Обилићево“- садашњи „Трајал“; 1923.године отворена је Фабрика вагона, данашњи ИМК „14. октобар“; 1934. године почиње са радом Фабрика плавог камена , садашња ХИ „ Жупа“; 1955. године почела је са радом винарска кућа „Рубин“, а 1966.године Фабрика мазива и др.
Прва болница у Крушевцу почиње са радом 1866. године ; прва Војна касарна изграђена је 1869. године; прва новина ( „Глас из Крушевца“) штампана је 1890., а прва разгледница Крушевца појавила се 1896. године.
Прва филмска пројекција у Крушевцу била је 1902, прва књига штампана је 1905, прва пруга узаног колосека ( за „Ћиру“), пуштена је у саобраћај 1910.( Сталаћ- Крушевац-Врњци), а прва фудбалска лопта донета је у Крушевац 1911. године.
Електрификација Крушевца почела је 1922.године; први радио апарат слуша се у Крушевцу 1929.године, када је направљен и први авио снимак панораме Крушевца.
Камен темељац за Споменик Косовским јунацима, постављен је 1889, а откривен 1904; Спомен комплекс Слободиште изграђен је 1965; споменик на Беловићу, месту где је формиран Расинско (крушевачки) народно- ослободилачки партизански одред подигнут је 1971, када је откривен и Споменик кнезу Лазару ,1993. године откривен је Споменик ратницима ослободилачких ратова Србије од 1912.до 1918. године; на Тргу мира 1995.године изграђен је јединствен Споменик мира , а 1999.године Споменик мајкама Грчке и Србије.
Године 1377/78. сазидана је црква Лазарица, а манастир Наупара први пут се помиње 1382.године.
Године 1903. изграђена је данашња зграда МЗ „Веселин Николић“;1904. подигнута је зграда Начелства, сада зграда Скупштине општине, 1906. зграда Поште, сада Управа прихода ,а 1904. Црква Свети Ђорђе.
Певачко друштво“ Цар Лазар“ основано је 1880. године, а Гимнастичко друштво „Душан Силни“ 1896.године.
Коло српских сестара основало је 1922.године, прво дечије забавиште у Крушевцу.
Зграда Градске основне школе, данас Народни универзитет, саграђена је1907.године, а 1938.године Дом трговачке омладине, данас Културни центар, а исте године изграђена је зграда данашње Гимназије.
Мост на Западној Морави, код Јасике, саграђен је 1928.године, срушен од НАТО-а 1999,а обновљен 2000.-те године.
15.октобра 1918.године Крушевац је ослобођен од Аустроугарске , а 14. октобра 1944.године од Немачке .
Крушевац је први пут бомбардован октобра 1918.године, други пут 6. априла 1941.године , а трећи пут од НАТО агресора, 12 пута 1999.године.
Фудбалски клуб Напредак основан је 8.децембра 1946. године , а фудбалски стадион „Младост“ , за само 60 дана , изграђен је 1976.године.
„Багдала“ је као месечни лист за књижевност ,уметност и културу кренула 15.априла 1959.године.
Радио Крушевац је почео са радом 14.октобра 1970.године.
Зграда Дома синдиката је завршена1967.године.
Туристички савез основан је 1964, а Туристичка организација општине Крушевац ради од 1995. године.
Биоскоп „Европа“ ради од 1944; ,а биоскоп „Крушевац „ од 1967.године.
Језеро на Јастрепцу изградила је омладина Крушевца 1960.године.
Брана Ћелије почела је да се гради 1971. године.
Рибарска Бања као лечилиште, почела је са радом 1834., а организовано и целовито 1904. године.
Да знамо
Социјалистичке идеје , а посебно идеје народне самоуправе и задругарства , које је у другој половини 19. века заступао Светозар Марковић, присутне су и у Крушевцу. Први носиоци социјалистичких идеја и борци за класно удруживање радника 1869. године су : Радомир Илић, професор и Ставра Стаменковић, абаџија, а међу гимназијалцима Триша Кацлеровић и Никола Вилимоновић.
Организовано се прославља Први мај- Међународни празник рада од 1896. године, а одлуке Оснивачког конгреса Српске социјал-демократске радничке партије 1903. године, снажно ће одјекнути у Крушевцу.
. . .
Ретко када је у историји Србије, чак и у новијој светској историји, једна политичка организација у вишепартијским парламентарним системима, тако истрајавала на својим програмским опредељењима и политичким циљевима , под толиким притиском моћних политичких сила у свету и опозиције у земљи , као што је то успевала Социјалистичка патија Србије у периоду од свог оснивања, до данас. Тако успешно истрајавање наше Партије било је могуће само захваљујући истинској чињеници да су њени политички циљеви произилазили из интереса и потреба огромне већине грађана и народа, који су јој пружали подршку.
Одлуке Првог конгреса (оснивачког) Социјалистичке партије Србије , одржаног 16.-18. јула 1990.године у Београду , довеле су до изузетно богате и плодотворне активности социјалиста широм Србије, што је резултирало одржавањем и избором месних и општинских конференција СПС.
Идејни творац,оснивач и први изабрани председник на Оснивачком конгресу СПС и касније ,био је СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ,У периоду од 1990. до 2000.године грађани су му давали подршку избором на функцијама председника Србије и СРЈ.После две хиљадите године,под влашћу ДОС-а,ухапшен је и незаконито изручен Хашком трибуналу,пред којим је,бранећи Српски народ и Србију,умишљајним непружањем здравствене заштите убијен у ћелији тог затвора,12.марта 2006.године.
Чланство,грађани и Социјалистичка партија Србије су му вечно захвални.
Са тог Конгреса , из Програма Социјалистичке партије Србије, наглашавамо:
„ Развијена свест о неопходности слободе и правде за све људе – основ је демократске социјалистичке идеје.
Желимо да остваримо модерно демократско друштво :
у коме ће сви проблеми бити решавани мирним и демократским путем;
у коме ће бити гарантована сва људска права (и политичка и социјално економска);
у коме ће се привредни процеси регулисати слободним такмичењем у одређеним законским оквирима, и у коме ће сви облици својине бити равноправни;
које ће обезбедити заштиту природне средине и здрав живот генерацијама које долазе;
у коме ће постојати неопходан ниво социјалне сигурности;
које ће тежити не само материјалном богатству, већ и свестраном културном развоју и високом квалитету живота сваког појединца.
Основне вредности демократског социјализма су : слобода, социјална правда, стваралаштво, солидарност и мир. „
Прва Општинска изборна конференција Социјалистичке партије Србије у Крушевцу одржана је 16. октобра 1990 године. Том приликом изабрани су Општински и Надзорни одбор СПС, Статутарна комисија , а донета је и Одлука о формирању месних организација СПС.
За само два месеца од оснивања , СПС приступила су 2.346 чланова , а на крају 1990. године била су 6.143 члана. У свакој месној заједници формиране су месне организације СПС, а за прве вишестраначке изборе, 1990. године, за Народну скупштину Републике Србије, сва четири кандидата СПС у општини победили су на изборима.
Због тога су, с правом , органи Социјалистичке партије Србије иницирали и предлагали да се у свим месним заједницама, јавним , друштвеним и државним предузећима, установама и организацијама у друштвеним делатностима утврђују и доносе планови и програми развоја уз претходну расправу и учешће радних људи грађана Општине Крушевац. ( Тај изузетно значајан демократски принцип и изјашњавање грађана прекидан је у време власти ДОС-а после 2000.-те године када се радило без годишњих програма развоја Општине). Социјалистичка партија Србије је радила у веома тешким материјалним и друштвеним приликама, после распада СФРЈ, ратних сукоба у окружењу, неправедних санкција и без помоћи било кога са стране.
Континуитет у развоју и јачању социјалистичке мисли, идеје и праксе , оствариван, несумњиво заслугом Социјалистичке партије Србије у развојној политици општине, пружао је уверљиве доказе и указивао на даљи след политичких, економских, социјалних и општедруштвених процеса у активнистима до 2000.-те , а посебно од 2000.-те до 2007. године
До 2000.-те године, Општина Крушевац спадала је у ред најразвијенијих у Републици Србији. Основу за то чинила је материјална основа, стварана више деценија, која је стално проширивана, дограђивана и јачана и била је изражена кроз бројне производне и друге привредне капацитете, од којих је већина била са међународном репутацијом ; десетине изванредно, и добро опремљених објеката за децу предшколског узраста и у областима основног, средњег и вишег образовања, здравства и социјалне заштите; многобројне објекте за потребе културе,информисања, физичке културе и туризма; изузетно богату и квалитетну инфраструктуру у путној привреди и саобраћају, водоснабдевању, електро и ПТТ мрежи; мноштво изузетно значајних споменика и монументалних вредности од средњовековних бисера Моравске архитектуре , до изузетно разноврсне и плодне међународне сарадње са земљама Европе и света.
1999. година – не поновила се
На прагу Трећег миленијума , 24. марта 1999. године, без објаве рата, НАТО агресори и САД напали су суверену и независну СР Југославију, а посебно територију Републике Србије . Нови светски поредак, лансиран са Запада, кренуо је под лажним изговором против слободе мирољубивог народа, да наметне „ своју демократију“ силом, да угрози достојанство живљења, рађања, развоја и просперитета.
Над целом нашом земљом ,78 дана сирене су објављивале ваздушну опасност.Агресорска авијација је изручивала свој смртоносни товар и упућивала разорне пројектиле на нашу домовину, наш народ, наше постојање.
Оштећени су гиганти крушевачке индустрије : ИМК „14. октобар“ и Корпорација „Т рајал“; тотално је уништена Градска топлана; срушени су мостови на Расини , Западној и Јужној Морави, а од силине бомбардовања знатно су оштећене породичне куће, школе, стамбени објекти и предузећа.
Ангажовањем народа, државних и стручних органа , градитељи општине Крушевац и Србије, током 1990. и 2000.-те године саградише својим средствима 3 нова моста, на 3 реке, обновише Градску топлану, санираше школске, стамбене објекте, куће и предузећа.
Вечито смо захвални свима , а посебно онима који дадоше свој живот за слободу свог народа.
3 месеца – задње године 20.-тог века
После председничких и локалних избора, 24. септембра 2000.-те године, када је у Крушевцу победио ДОС, надолазе изузетно тешки дани за све грађане општине Крушевац, а посебно за Социјалистичку партију Србије и њене чланове.
У скоро свим предузећима и установама формирани су кризни штабови, као руководећи и управни органи, а чланови СПС и њихови симпатизери су смењени . Чланови органа управљања, директори, чланови савета месних заједница, чланови управних и школских одбора, чланови органа управљања у друштвеним организацијама и установама, само што су чланови СПС , њих близу 5000, је смењено од октобра 2000.-те године.
Тих месеци , а и касније , Крушевац је враћен више деценија уназад, а грађани су доведени на ивицу беде и сиромаштва. Општи привредни и друштвени развој је заустављен.
Оцена тадашње политичке ситуације у Србији карактерише : законодавна делатност не усклађена са интересима грађана ; огромна незапосленост, посебно младих ; неправедна и пљачкашка приватизација и продаја најуспешнијих предузећа; неравномеран привредни и друштвени развој ; пораст криминала и мафијашког деловања; недефинисана државотворна будућност Србије и Косова; тотална небрига за развој пољопривреде и села ; недефинисана реформа образовања, здравства, социјалне и дечје заштите, културе, спорта и информисања; утаја донаторских средстава и понижавања пред агресорима и НАТО.
Социјалистичка партија Србије , кроз своју програмску активност, позива на буђење , на рад и стваралаштво – за развој и просперитет. Међутим, један број до тада „ угледних „ и „ афирмисаних „ чланова СПС напушта Партију, штитећи своје личне интересе, а неки приступају другим политичким партијама.
Били су то најтежи дани по СПС, њене симпатизере и верне чланове.
Основни подаци о општини Крушевац
Општина Крушевац налази се у централном делу Републике Србије и заузима простор од 854 км2 , а чини је 101 насеље, са 54 месне заједнице .
Поред Општинске управе раде и 22 месне канцеларије , што не задовољава потребе грађана.
Сва насељена места налазе се у долинама Западне Мораве, Расине и Рибарске реке, подно планине Јастребац и на падинама Мојсињских и Гледићких планина.
Са око 80.000 становника у Граду , са близу 100.000 становника на подручју Генералног плана Крушевца и близу 145.000 становника на територији Општине, Крушевац данас представља економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар од значаја за Расински округ ( чије је седиште у Крушевцу) и Републику Србију , са статусом Града.
Сва насеља на тариторији Општине повезана су са укупно 570 км путне мреже; 1.905 км електромреже; 1.370 км телефонске мреже; 605 км водовода и 270 км канализације, а на подручју Града има близу 30 км топловодне и 20 км гасоводне мреже.
Мрежу локалних путева чине 182 км под асфалтом и 136 км без асфалта.
Општина Крушевац има 49.816 стамбених јединица , а на територији Општине живи 41.500 породица.
Укупан број запослених у Општини је преко 36.000, незапослених близу 19.000, а број ђака у основним школама је око 12.000, средњим школама преко 6.000, а на студијама у Крушевцу је око 3.000 студената. Број пензионера (из радног односа, самосталних, пољопривредних, војних ) је преко 32.000.
Просечна температура на територији Општине износи 11ц; релативна влажност ваздуха је 66-83% ; снежни покривач је од 55-100 дана у години; а просечна надморска висина је од 325 метара. Око 29.900ха земљишта је под шумама или 35% укупне територије Општине.
Општина Крушевац је једна од богатијих водним потенцијалом. То потврђују следећи подаци:
Рибарска река је у дужини 22км на територији Општине и у њу се уливају 9 мањих река и потока;
Расина је у дужини 35 км на територији Општине и у њу се уливају 26 мањих река и потока;
Западна Морава је у дужини 25 км на територији Општине и у њу се уливају 12 река и потока.
Шта смо радили, градили и изградили
Културно-историјска прошлост и традиција Крушевца, радиност, марљивост, дружељубивост, способност и образованост грађана Општине , високо видљиви и остваривани на привредном плану , у области духовног и уопште свеукупном развоју, пружали су гаранцију да ће стваралаштво, радни ентузијазам, слобода, мир , разумевање и толеранција међу људима даље успешно стремити и бити остваривани на позицијама највиших друштвених вредности.
Социјалистичка партија Србије у Крушевцу, у периоду од 1990 до 2000. године, заједно са грађанима општине и уз помоћ друштвених , државних и јавних предузећа је, поред осталог, урадила :
- Формиран је Здравствени центар , Апотекарска установа и Специјална болница у Рибарској бањи;
- Проширени су капацитети Герентолошког центра, побољшани услови рада у Дому за децу „Јефимија“, Центру за социјални рад , савезима слепих и слабовидих , глувих и наглувих, дистрофичара;
- Отворен је један број здравствених станица: Бивоље, Кобиље, Шашиловац;
- Формиране су две основне школе, у Читлуку „Свети Сава“ и из града дислоцирана ОШ „ Јован Јовановић Змај“у Мудраковцу и две средње школе Музичка и Специјална, а у Великом Шиљеговцу отворено је Одељење Средње пољопривредне школе;
- Формирана је Виша техничка школа за индустријски менаџмент, отворена одељења Правног и Економског факултета из Ниша, од 1999-2001. у Крушевцу је било привремено седиште Ректората Приштинског универзитета и три факултета : Медицински , Пољопривредни , Природно-математички;
- Изграђен је Дом студената у Крушевцу, у улици Југ Богдановој , али још није примио студенте ;
-Створени су просторни и други потребни услови за рад васпитних група за децу предшколског узраста при скоро свим основним школама на селу;
-При основним школама у Бивољу , Јасици , Мудраковцу , Нади Поповић, Вуку Караџићу, Доситеју Обрадовић отворене су стоматолошке амбуланте;
-Отворена је Дечија библиотека при Народној библиотеци, извршени су значајни санациони и други радови у згради Народног музеја , Културног центра , Позоришту , КПЗ, а Историјски архив је добио нову зграду и простор за рад;
-Изведени су значајни санациони, извођачки и други радови на домовима културе у Рибару, Падежу, Коњуху, Жабару, Великом Шиљеговцу, Јошју и др;
-Формирали смо, и то први у Србији, Фонд за подстицање развоја младих талената општине Крушевац;
-Формирали смо Фестивал хумора и сатире „Златна кацига“, који има међународни карактер ;
-Формирали смо Дечију ликовну колонију „Биберче“, која ради у Наупару и ими међународни карактер;
-Формирали смо „Федраро“ , који ради у Треботину и Жабару;
-Обновили смо „Звездано Здравиње“ , „ Каоничке изворе“ организовали „Вулетове Дане“ у Рибару и Росици , Дане витештва у Горњем Степошу, а Културно лето у Дому и дворишту СПС било је изузетно квалитетно ;
-Отворили смо Легат Милића од Мачве, „Косово први праг Србије“ који од 2000,. не ради;
-Почела је са радом прва Телевизија Крушевац, после Београда , целодневни Други програм Радио Крушевац, а отворена је савремена штампарија у оквиру РТК Победа;
-Изграђени и санирани школски објекти у Брајковцу,Жабару, Шашиловцу, Глобару, Коњуху ( од последица земљотреса) , Јасици и Бивољу ( од последица рушења мостова од НАТО-а ) , Мачковцу, Глободеру, Читлуку, Мудраковцу, Мајдеву, Јабланици, Великој Ломници, Кобиљу, Макрешану, Великом Шиљеговцу, Зебици, Здравињу и др;
-Изласком из зграде Гимназије, Медицинска школа добија нов простор и нове кабинете , а Гимназија остаје у својој изграђеној згради, а проширени су школоски простори у Економско-трговинској школи , а нови кабинети су и у Машинско-електротехничкој и Хемијско-технолошкој школи;
-Међу првим градовима у Србији формирали смо Школу шаха, која сада не ради;
-Санирали смо салу „Соко“,омогућили бесплатно купање на затвореним базенима, урадили расвету на Базенима , изградили шест тениских терена и прву фазу Градског Стрелишта ( ту се и остало);
-Стадион „Младост“ оспособљен за европска фудбалска такмичења;
-Урађена су и асфалтирана 17 игралишта за мале спортове при школама и месним заједницама;
-Усвојили смо и утврдили обележја и знамења општине: Барјак (заставу), Амблем (грб), печат и штамбиљ, а утврдићемо и свечану песму ( химну);
-Реконструисали смо простор и градску Фонтану;
-Подигли Споменик ратницима ослободиоцима 1912-1918. године, подигли јединствен Споменик Мира и Мајкама Грчке и Србије;
-Премостили смо Западну Мораву водоводом са Ћелија, код Јасике , за водоснабдевање насеља са леве обале Западне Мораве;
-Урадили Трг Мира, Трг младих, Трг код Костурнице, пут до Јастрепца, велике градске саобраћајнице, од Лазарице према Читлуку, од Нове пијаце до Паруновца , од Крушевца према Липовцу;
-Проширили ПТТ и електромрежу побољшали, довели гас до Крушевца, проширили топловод, изградили тротоаре, улице и сеоске путеве;
Социјалистичка партија Србије, у овом периоду, дугује захвалност неимарима и ствараоцима у крушевачким предузећима: „14. октобар“, „Трајал“, Савремени дом, „Жупа“,“Мерима“,“Душан Петронијевић“,Фабрика уља,ФАМ,“Рубин“,“Бранко Перишић“и др., за огроман допринос раду и развоју тих предузећа, Општине Крушевац и Републике Србије.
У време економских блокада, санкција и бомбардовања решавали смо бројне социјалне проблеме и водили значајне хуманитарне акције за грађане, која им је била неопходна.
Градили смо, нисмо продали и уништили српску имовину . Испуњавали смо захтеве и потребе грађана. Оспособили и школовали кадрове за будућност. Нисмо посрнули пред непријатељима српског народа. У циљу стварања неопходних претходних услова за развој и изградњу урађено је : преко 500 детаљних урбанистичких регулационих планова и урбанистичких пројеката; преко 1.000 извођачких пројеката и преко 5.000 урбанистичких услова и дозвола.
Урађен је Нацрт Генералног плана Крушевца којим је наведени простор стратешки и развојно дефинисано његово уређивање , организација, заштита и коришћење до 2.021. године.
Скупштина општине је преко јавних предузећа , на сопственом земљишту, уступила, уз предходну припрему и комунално опремање за: индивидуалну стамбену изградњу ( преко 600 локација) ; колективну стамбену израдњу (30 локација за израдњу преко 1.000 станова) ; израдњу пословног простора ( 150 локација ) ; изградњу привременог пословног простора ( 90 локација ) и изградњу гаража ( преко 200 локација ) .
Изграђена је „ Источна заобилазница „ у дужини од 2 км . На „Западној заобилазници „ изграђен је пут у дужини од 7,2 км од Макрешана до Јасичког моста ; изграђен мост на Расини Л- 75 ; извршена регулација Расине у зони новог моста у дужини од 650 м , изграђен доњи строј за деоницу од Јасичког моста до Кошева у дужини 5 км ; свим власницима плаћено је земљиште за профил тог пута у површини од 60 ха, а сем пројекта није изграђен надвожњак код Јасичког моста.
Извршена је детаљна реконструкција регионалних путева у дужини од 16.735 м , на различитим правцима , а кроз одржавање вршена је санација регионалних путева, преко 25 км и близу 5 км тротоара .
Изграђени су локални и некатегорисани путеви у преко 65 насеља и на 27 путних праваца у дужини преко 47 км. Рађено је пошљунчавање и поправка на 30 путева у дужини од преко 35 км , вршено просецање и равнање некатегорисаних путева у дужини преко 50 км , у просеку годишње.
Извршена је у самом Граду, изградња и реконструкција улица у дужини преко 25 км и близу 10 км тротоара.
Обновљени су и саграђени мостови , који су срушени од НАТО агресора, на Расини код Бивоља , на Јужној Морави код Ђуниса, на Западној Морави код Јасике.
Изграђени су мостови: на локацији Мајдево –Грабак, четири моста на путу Крушевац- Јастребац, на Гарском потоку и преко 20 мостова на рекама и потоцима на сеоском подручју општине. Урађено је и преко 40 пропуста на локалним и регионалним путевима.
Наше активности су реалне и конкретне
Оновна програмска активност Социјалистичке партије Србије у Крушевцу је да одбрани, сачува и још више афирмише позитивне резултате из времена када је вршила власт у Општини ; да се јасно одреди према грешкама које је чинила у прошлости ; да организовано , реално и конкретно одговори на нове изазове са којима су грађани суочени, а односе се на бољи живот свих у општини и да се реформише и започне нову , плодоноснију етапу стваралачког рада и деловања.
Општа оцена стања
Брзоплета и нагла пљачкашка приватизација, у времену после 2000.- те године, некада успешних друштвених предузећа, превремене измене и доношење нових законских прописа, промена и протеривање кадрова, само зато што су чланови СПС, у руководећим и управним структурама, у скоро свим областима, и разне политичке размирице и недоследости, озбиљно су угрозили даљи развој Општине. Последице таквог стања одразиле су се на нагли пад животног стандарда за огромну већину грађана, велику незапосленост, пре свега младих и стручних кадрова, стечај и гашење једног броја предузећа и банака, откази без правног основа, неискоришћеност производних капацитета и бројне дилеме у сфери економских и друштвених односа.
Запостављен је општи социјални развој, а ослањање на донаторска средства из иностранства и из Буџета Републике Србије била су недовољна и најчешће коришћена за друге потребе и личне промоције представника владајућег режима. Дошло је до великог пореског оптерећења грађана, која су понекад била и неодржива и непримерена економској моћи, и уз то нагло повећање цена свих енергената, комуналних и бројних услуга. Грађанима је умањена прилика да прате реализацију програма развоја и да на њих утичу.
Основни циљеви и задаци
Овај докуменат у својој основи садржи следеће циљеве и садржаје;
Очување капитала , кадрова и технологије у свим областима и увођење нових савремених програма, процеса и опреме;
Поспешивање даљег развоја малих и средњих предузећа, посебно у пољопривреди и индивидуалних пољопривредних газдинстава;
Даљи ток приватизације, уз учешће садашњих и бивших радника у предузећима која се приватизују;
Обнављање старих и успостављање нових пословно техничких односа и веће присуство на ино тржиштима;
Изражену оријентисаност ка сопственим резервама и ресурсима и економији заснованој на компаративним предностима;
Равномеран развој Општине кроз изградњу и модернизацију путне мреже, водоснабдевања, канализације, телекомуникације, електроенергетике, топлификације и гасификације, изградња објеката у друштвеним делатностима, црквених храмова, стамбених и пословних објеката, развој грађанске приватне иницијативе и пословног приватног предузетништва;
Праћења и примена реформских задатака у образовању, здравственој, пензијској, борачкој, дечијој и социјалној заштити, спорту и информисању у функцији општег развоја и бољег живота свих грађана, а посебно младих, екстезивном запошљавању и заштити болесних и инвалидних лица и старачких домаћинства;
Доследно уважавање иницијативе грађана ,које су у функцији даљег развоја, и редовно информисање јавности о раду органа локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, као и трошењу средстава која се убирају од грађана.
Економски развој
Општина Крушевац располаже непотпуном и недовољном дефинисаном стратегијом дугорочног економског развоја . Наиме, Скупштина општине је крајем 2006. године донела Стратешки план локалног економског развоја, који по свом садржају , циљевима и приоритетима одликује следеће:
многе области, као значајне економске категорије и потенцијали , нису обухваћени овим документом;
насупрот томе, у истом документу ,нашле су се области које практично нису економска категорија;
Стратешки план треба да садржи дугорочни концепт економског развоја Општине и да чини основ за израду годишњих средњорочних програма развоја Општине , а наведеним документом , обухваћен је временски период од само четири године;
због наведених примедби , Социјалистичка партија Србије ће се заложити за измене и квалитетније допуне наведеног Стратешког плана економског развоја Општине , којим ће се обухватити и дугорочно дефинисати пропуштене области , а нарочито привредни развој ( развој малих и средњих предузећа, преиспитивање приватизације, запошљавање ) ;
пољопривреда ( развој задругарства, подстицајне мере, укрупњавање поседа, наводњавање и др.);
комунална привреда – као економска категорија;
путна привреда ( обилазнице, локална путна мрежа, аеродром, железница, транспорт робе, царина ) ;
туризам ( Излетиште Јастребац, Рибарска бања, „Акумулација Ћелије“, културна баштина, приобаље реке Расине) ;
земљишна политика ( грађевинарство, уређивање и управљање грађевинским земљиштом) .
Регионална привредна комора у Крушевцу није формирана за рад једне политичке партије,већ да ради на изради дугорочне стратегије привредног и економског развоја општине Крушевац у свим областима.Чланство и органи СПС ће у томе дати пун стваралачки допринос.
Шта и колико знамо о приватизацији
О спроведеној приватизацији у општини Крушевац грађани нису до краја обавештени. Одговорност зато приписује се Влади Републике Србије и њеној Агенцији за приватизацију, али и органима за локалну самоуправу.
Разлог је веома јасан : приватизација ( акцијска или тендерска ) је најблаже речено катастрофална и неправедна. Један број људи ( без потпуних информација одакле им новац за куповину предузећа ) се обогатио купујући или посредујући у куповини , оно што су деценијама стварале и градиле генерације ,а у време владавине СПС , сачували. Да то није сачувано предходна ДОС-овска и досадашња власт не би имали шта да продају.
У име огромне већине грађана Општине Крушевац , Социјалистичка партије Србије , с правом тражи да се :
Преиспита досадашња приватизација , јер грађани морају да знају ко је и под каквим условима купио одређено предузеће;
Изврши ревизија свих поступака приватизације и пониште све незаконите и неправилно спроведене продаје предузећа;
Провери колико нови власници поштују и извршавају обавезе: шта је са производњом, новим запошљавањем , обавезама према радницима , садашњим и бившим , обавезама према локалној самоуправи и новом инвестирању;
Скоро свако друштвено и државно предузеће имало је своју библиотеку, уметничке слике и разна културна и духовна добра.Због тога је потребно јавност обавестити шта је са књижним фондовима,значајном архивском грађом, експонатима и другим културним вредностима у приватизованим предузећима.Јесу ли сачувана, јесу ли у функцији и ко се о њима стара?
Јавност обавести : Ко су били испред локалне самоуправе чланови тендерских и продајних комисија, ко их је предложио и за коју врсту накнаде су обављали тај посао, чије су интересе заступали и коме су поднели извештај о свом раду;
Грађане обавестити колика је била стварна цена продаје одређеног предузећа , а за који новац је оно купљено , колики је број запослених било при продаји , а колико их има у приватизованом предузећу;
Да се обавесте пољопривредници , радници самосталних делатности и други, зашто су искључени из приватизације државних и друштвених предузећа, као да они нису учествовали у стварању националног богатства Србије;
Социјалистичка партија Србије се залаже за даљу транспарентну приватизацију, али да сви садашњи и бивши радници постану акционари тих нових предузећа или њихових делова , при чему синдикати морају имати незаобилазну и суштинску улогу у процесу приватизације.
Пољопривреда-велика развојна шанса
Грађани општине Крушевац не памте да је стање у пољопривреди и на селу икада било теже него што је данас. Индивидуални пољопривредни произвођач, који ради даноноћно, нема коме да прода своје производе, а ако их и има, продаје их пошто зашто. Храна и робу коју они производе се увози и за то се издвајају милионске суме новца , а корист од тога има искључиво увозни лоби.
Познато је да су пољопривредни ресурси на територији наше општине (клима, квалитет земљишта, водни потенцијали, инфраструктура, знање и радиност) познати и признати за развој индивидуалног и пољопривредног газдинства, задругарства и прехрамбрене индустрије.
Циљ Социјалистичке партије Србије је да пољопривредни произвођачи општине производе здраву храну и да се на домаће и светско тржиште излази са верификованим и високим стандардима производа, а не само са сировинама.
Због тога наши приоритети у пољопривреди су много већа средства у аграрном буџету и Фонду за развој пољопривреде у општини; паритет цене између репроматеријала готових производа, мора бити трајно успостављен; подржаћемо сва модерна , крупна и тржишно оријентисана пољопривредна газдинстава; јасно дефинисана новчана премија за повећање квалитета и производњу одређене врсте пољопривредних производа и могућношћу пореских и других растерећења пољопривредника у селима брдско-планинских подручја; разноврсним мерама стимулисати младе за бављење пољопривредном производњом. Битан чинилац овог опредељења је општа ревитализација и побољшање укупних животних и радних услова на селу , односно веће улагање у комуналну инфрастуктуру, школство здравство, културу и спорт. Развој сеоског туризма и облике домаће радиности и народног стваралаштва морају се стратешки подстицати и материјално стимулисати.
На територији Општине Крушевац, као и на ширим просторима, будућност у области пољопривреде имаће она пољопривредна газдинства у приватном власништву која су тржишно оријентисана и која се вођена економским интересима удружују у стручна удружења и земљорадничке задруге, као пословне системе, са млекарама, кланицама, предузећима у производњи хране, уља, шећера и друге видове тржишног повезивања.
Социјалисти су за такав систем задругарства који ће стимулисати пољопривредне произвођаче-земљораднике да се међусобно, са другима повезују у пословне системе, на економским интересима и мотивима. Интерес земљорадника, је да се удружују ради веће и квалитетније производње, сигурније продаје, финансирања и кредитирања производње, а државни органи да ове активности стимулишу економском мерама.
СПС је за то да пољопривредна газдинства буду носиоци савремене и економске приоизводње, робни произвођачи и извозници, центри развоја и примене нових технологија и научних достигнућа у пољопривреди. Они би пре свега требали да се изјасне о формирању савремених земљорадничких задруга, а неке треба ревитализовати ( Рибаре, Велики Шиљеговац, Каоник, Дворане, Велика Ломница, Јабланица, Велики Купци, Глободер, Треботин, Падеж, Бела Вода, Коњух, Лазаревац и др.) Даје се пуна подршка оснивању и раду Удружења произвођача лозних калемова и воћних садница ( са леве обале Западне Мораве) и Удружења произвођача украсног шибља у Великом Шиљеговцу. Такође, у овим местима организовати Дане калемарства и Дане хортикултуре, као привредно- туристичке и културне манифестације. Носиоци ових Активности била би поменута удружења, задруге, КУД- а, као и одговарајућа министарства.
Сеоске домове културе , како по власништву тако и по садржајима треба јасно конципирати. Ово из разлога што на територији Општине постоје близу 70 таквих објеката, од којих неки имају статус домова културе , а неки месни или задружни. Све су то објекти старији 50 и више година, а у њих се у санацију, инвестиционо одржавање и др. није организовано улагало. У некима од њих раде КУД-а, месне заједнице, месне канцеларије, спортска друштва, библиотеке, продавнице, бифеи, сале за приредбе и скупове грађана , складишта, магацини и др.
За потребе културе и других активности највише су ангажовани простори у домовима:Лазаревцу, Коњуху, Белој води, Јасици, Падежу, Треботину, Пепељевцу, Дедини, Великој Ломници, Модрици, Дворану, Купцима, Здравињу, Каонику, Великом Шиљеговцу и др.
КУД-а из ових насеља углавном и учествују, задњих година, у годишњим манифестацијама Такмичење села у општини Крушевац.
Нажалост то се не може рећи за већину домова који пропадају, а негде личе и на ругло насеља, јер су напуштени и недефинисани власници и сл. Такво стање је код домова у Мајдеву, Мешеву, Наупару,Сушици, Рибару, Беласици, Текији, Бовну, Ђунису, Јошју, Јабланици, Читлуку, Глободеру, Мачковцу, Гаглову, Бивољу,Паруновцу, Макрешану и др. Када је упитању ова проблематика морају се предузети хитне мере око утврђивања титулара и организовано и плански исте приводити општој намени, а пре свега за културно уметничке и спортске активности, за амбуланте, апотеке, продајне и производне намене.
Исто тако на подручју општине у оквиру неких школских објеката или у школским двориштима својевремено су изграђени станови за, пре свега, просветне раднике. Таквих станова има око 60, али се преко 30 не користе за одређену намену, а многи од њих пропадају као на пр. : Велики Купци, Рибаре, Велика Ломница, Наупаре, Дворане, Каоник, Глободер и др. ( Напомињемо да су у протеклом периоду поједини станови искоришћени за здравствене амбуланте, за децу предшколског узраста и сл.)
Морају се предузети хитне мере у смислу санирања вих објеката и простора и привести намени и коришћењу за оне потребе за које се изјасни већина грађана одређене друштвене средине уз подршку органа локалне самоуправе.
На територији сеоских и приградских насеља општине има преко 100 спортских терена, игралишта за фудбал и мале спортове. Чињени су и чине се одређени напори да се ови простори одржавају и буду у функцији. Међутим, многи од њих су запуштени, зарасли у коров и не користе се. Морају се предузети конкретне мере на утвђивању власника тих парцела, одредити конкретног корисника, а затим прићи санацији истих, привести их намени, пре свега за младе, али и одрасле.
Поједини такви простори би могли да послуже као места за разне пољопривредне изложбе ,смотре и друге корисне намене. Најбољи суд о томе даће грађани тих места.
Да би се ове активности реализовале, Социјалистичка партија Србије ће се залагати за израду Стратешког плана развоја пољопривреде и села, при чему треба имати у виду следеће:
Очување површине под шумама и водног потенцијала са изграђеним системима за наводњавање,
Сваком домаћинству створити услове за чисту пијаћу воду, фиксну телефонију, квалитетно електроснабдевање, квалитетну и сателитску тв,
Свака месна заједница мора да сними материјално и здравствено стање старачких домаћинстава и могућности ангажовања здравствених, патронажних, социјалних и других стручњака;
Сваком грађанину старијем од 65 година, омогућити бесплатну карту на територији општине ( уз личну документацију ), као и за потребе лечења ван Крушевца;
Сваком грађанину старијем од 65 година, омогућити новчана примања 50% просечне пензије пољопривредника , уколико та и друга права нису остварили;
Пренети поверене послове и задатке из домена општинске управе и законских прописа на месне канцеларије, а месне заједнице морају постати стварно место за решавање бројних питања и проблема грађана.
Обнављање становништва општине
- стратешки задатак
Општина Крушевац, још крајем прошлог века , суочила се са проблемом обнављања становништва. Једноставно , рађало се мање деце него што је умирало. Из тог разлога дошло је до поремећаја у структури становништва у смислу већег учешћа старог и полако , али сигурно , постајемо општина стараца.
Ниска стопа наталитета на једној и повећања смртности становништва на другој страни довели су до тежег облика депопулације. Уз то још и висок степен просторне покретљивости младог становништва из села према граду и велики одлазак пољопривредног у непољопривредно становништво изменило је биолошку снагу сеоског становништва. На селу данас живи старо становништво , осећа се недостатак радне снаге , смањују се обрадиве површине и мења структура пољопривредне производње. Смањује се укупан број сеоског становништва , број домаћинства и број становника по једном домаћинству.
У самом Граду Крушевцу привреда и друге делатности не успевају да активирају приспело становништво. Уз отпуштања, због пропадања и углавном неуспешне приватизације ( неуспешне јер не повећава производњу ), створен је веома велики проблем незапослености. Пред младе се постављају привредни , друштвени , професионални и културни захтеви који их одвлаче од рађања и родитељске функције. Настају , дакле, нови услови живљења који произилазе из значајних промена које су се десиле у социјалној структури становништва , а који су директно утицали на репродуктивно понашање жене и ниску стопу рађања. Из свега тога произилазе неповољни услови за брак , заснивање породице , рађање и подизање деце.
Глобални показатељи упућују на закључак да Република Србија и локална самоуправа морају осмислити дугорочни програм и мере за побољшање демографске слике уз вешто комбиновање мера за сузбијање сиромаштва са мерама пронаталитентне политике.
Да би се остварили задовољавајући резултати у оба правца потребне су хитне интервенције у овој области. Мора се имати у виду да је питање обнављања становништва од највећег националног интереса јер се ради о биолошком постојању српског народа. Зато она изускује највећи приоритет на листи општих задатака у тражењу услова за развитак становништва, у складу са захтевима и интересима развоја општине.
Због свега тога , Социјалистичка партија Срије у Крушевцу залаже се за следеће мере и активности у обнављању становништва :
1.Формирање Општинске комисије за становништво . У њеном саставу би се нашли стручњаци различитих профила спремних да делују и носе терет активности на демографској основи. Али, Комисија није једина и довољна као носилац тако велике и значајне акције. Она мора да се шири у виду кругова , са истомишљеницима спремним да се ангажују у демографском преокрету . Главни циљ ових учесника акције биће: стварање мотивације за повећање рађања деце. Подстрек за веће рађање деце не сме да се коси са правима деце да имају услове за живот и развој , нити са правима родитеља да сами одлучују о броју деце . Деловаће се на промене здравствених навика , културе , утицаја средине , економске помоћи породици. За сваку месну заједницу и предузеће треба да буду одређене активности који ће ширењем знања из области хумане репродукције мотивисати брачне парове да рађањем повећају породицу.
Улога Комисије би била и да предлаже потребна средства за сврху повећања рађања и подизање деце , укључивање у акције Удружења пријатеља деце , Цркве, Црвеног крста , Центра за социјални рад , Здравственог центра , школа и др.
2. Пронаталитетна политика мора да се угради у програме развоја општине. У оквиру својих надлежности општина би повећавала своје учешће и покривала већи део трошкова у обнављању становништва :
- беби пакет по рођењу детета ,
- пакет за новогодишње и божићне празнике сиромашној деци и деци са
једним родитељем,
- обућа и одећа за сиромашну децу ( једном годишње ),
- школски прибор, ужина за сиромашну децу и децу од трећег реда
рођења,
- накнада трошкова боравка у предшколској установи сиромашној деци,
- компензација у целини или дела трошкова млека за децу до 3 године
старости ( литар дневно ) за сиромашну децу,
- смањење цена комуналних услуга ,које су у надлежности Општине за
породице са двоје и више деце ,
- већи обухват деце у предшколској установи ,
- стимулисање приватног капитала да улаже у ову област
- подстицање рада невладиних организација у овој области ,
- да служба правне помоћи- ради заштите деце и самохраних мајки ради
бесплатно ,
- да демографски проблем постане и буџетска ставка ( да се од
приватизације у буџету општине предвиде средства за ове намене)
3.Општина би у оквиру својих надлежности помогла здравству, а пре свега амбулантама и Дому здравља да повећа активности превентивне здравствене заштите и едукације : младих девојака , трудница , породиља , одојчади , школске деце и омладине школског узраста , а које имају за циљ рађање здравог потомства. У том циљу треба укључити следеће активности :
- превенција и смањење броја младих оболелих од ХИВ или других
сексуално преносивих болести
- борба против побачаја треба да постане јасна и трајна
- промоција здравља и превенције болести код посебних група
становништва – Рома , избеглих и расељених лица,
- подизање свести ромске популације за сопствено здравље и
здравље деце ,
- направити детаљну Стратегију о заштити права деце са посебним
потребама , пре свега здравствене, али и осталих сегмената заштите, а
пре свих , већег обухвата ове деце образовањем и
смештајем у дневне центре и др.
4. У оквиру образовања, општина би, поред помоћи сиромашним ученицима, морала да прати обухват деце основним образовањем и преко одговарајућих служби да интервенише – боља и бржа сарадња школа – Општинска управа – Центар за социјални рад.
Стратешки циљеви у овој области би били :
А) Највећи могући обухват деце програмима припреме за полазак у основну школу у оквиру предшколског образовања, с нарочитом пажњом на децу из ромске популације и децу ометану у развоју .
Б) Већи проценат уписа , а мањи проценат оних који напуштају школу.
Ц)Стипендије од стране Општине ромских кадрова за рад у школи и предшколским установама.
5. Даље улагање у развој и ревитализацију села и развоја инфраструктуре : путеви , здравствене станице , ПТТ , водовод , школе , библиотеке , спортски објекти , апотеке , обданишта – све са циљем смањења разлике у културној , економској и социјалној сфери , а у циљу биолошког јачања села и стварања услова сличних живљења,као у граду.
6. За ове потребе , Социјалистичка партије Србије се залаже за формирање Општинског фонда за обнављање становништва, са руководећим органима, нормативним актима ( статут, правила рада Фонда, извори финансирања, расподела средстава и др.) Поред средстава из буџета Општине, усмеривала би се и средства од одређених општинских такси, баш за ову намену, донација предузећа и други извори.
Социјална заштита
Трајно опредељење Социјалистичке партије Србије је да се организовано и систематски води активна социјална политика, спречи неравномерна расподела заједничког терета и обавеза и пружи минимум неопходне социјалне сигурности.
Због тога се социјалној заштити и социјалној сигурности грађана општине Крушевац, придаје велики значај.
Носиоци одређених програмских задатака у области социјалне заштите морају бити сва државна , приватна јавна предузећа и установе, а посебно Центар за социјални рад, Дом за децу „ Јефимија“ , Геронтолошки центар, социјално-хуманитарне организације, али и одговарајуће службе којима су поверени послови од стране одговарајућих министарстава у остварењу права грађана у области социјалне заштите.
Систем социјалне заштите у општини је развијен и обухвата, у ширем смислу , неколико делова: систем пензије, накнада у случају незапослености, социјалне помоћи и дечији додаци и различити број услуга социјалне заштите.
У области социјалне помоћи и дечије заштите постоји велики број програма који покривају различите категорије становништва које су угрожене или имају висок ризик од сиромаштва : лица са инвалидитетом , породице са више деце, самохрани родитељи , деца без родитељског старања , ратни војни инвалиди , цивилни инвалиди рата , деца и старији са посебним потребама.
Међутим и поред великог броја програма мрежу социјалне заштите у општини карактерише мала покривеност, другим речима мали број људи прима ниске износе помоћи .
Сиромашни у Крушевцу наилазе на препреке у остваривању права на социјалну заштиту , а посебно на материјалну помоћ. Недостатак комуникације и знања , а и изостављање обавеза да се овим пословима баве месне заједнице и месне канцеларије, кључни су фактори који су допринели оваквој ситуацији. Многе породице које испуњавају услове за материјално обезбеђење нису корисници јер не знају коме да се обрате за информацију. Поред тога ту су и трошкови везани за пријављивање за помоћ , од којих су неки превелики ( превоз ). Сложена процедура и веома велики број докумената који се морају предати , такође су велике препреке за угрожене. Једнократне помоћи су скоро по правилу неблаговремене. Тај посао морају у највећој мери да обављају месне заједнице и месне канцеларије , јер оне најбоље познају стање на терену.
Нажалост,за сада не постоји база података Центра за социјални рад , локалне самоуправе и службе за запошљављње ради размене информација о корисницима различитих видова социјалне помоћи. Рад институција је често и превише бирократизован , те је поступак , односно процес подношења докумената и утврђивање права флустрирајући, како за кориснике, тако и за запослене.
Јавна предузећа , чији је оснивач Општина , донела су одлуке о субвенцијама појединим категоријама грађана , као што су : Водовод до 15м воде по домаћинству, Комунално у целости , а Топлана за кориснике права на материјално обезбеђење породице, кориснике туђе помоћи и неге , за ратне војне инвалиде и породице палих бораца и породице са више деце.
Остваривање ових субвенција одвија се отежано , због неиформисаности , што треба што пре уклонити.
На територији општине Крушевац живи преко 32.000 пензионера ( пензионери из радног односа , пољопривредни, пензионери самосталне делатности и војни пензионери ). У политичком смислу , пензионери представљају значајну политичку снагу. У већини насељених места од њих су потекли врло корисни предлози и сугестије за разрешење значајних питања.
Социјалистичка партија Србије у општини Крушевац , и њена програмска опредељења , добијају значајну подршку ових наших грађана. Материјални положај пензионера био је , а и данас је за многе незадовољавајући , који доводе поједине категорије до границе егзистенционалног минимума.
Социјалистичка партија Србије чврсто стоји на становништву да пензије не смеју подсећати на облик социјалне помоћи. Пензије не могу , у просеку бити мање од 80% просечне зараде у Републици и морају се усклађивати , свака три месеца , са растом зараде и трошкова живота. На трагу јачања материјалног положаја ове категорије грађана , обезбедиће се : бесплатна основна здравствене заштита и субвенције у лековима за све старије од 65година , као и бесплатни градски и међуградски саобраћај , субвенција трошкова комуналних услуга ( електричне енергије, ПТТ , грејање, вода и др.)
Преко Центра за социјални рад ће се и надаље утврђивати права , по републичким законима и општинским одлукама, за кориснике средстава за : материјално обезбеђење породице , породицама које имају хендикепирано или инвалидно лице, туђу помоћ и негу , заштиту деце из поремећених породица , заштиту старих и изнемоглих лица. Пружиће се помоћ код запошљавања социјално- угрожених лица и решаваће се стамбени проблеми , а основаће се прихватилиштва и прихватне станице за одређену категорију становништва уз изналажење адекватног простора. Посебно ће се предузимати мере за опремање стана штићеника и привремени смештај , ради његове припреме за самостални живот. С тим у вези , развој услуга у области хранитељства и усвојења , као оптималног облика заштите деце без родитељског старања је дуготрајан процес , који подразумева укључивање органа локалне самоуправе и других субјеката . Стратегијом развоја социјалне заштите у општини реално је могуће реализовати два оперативна циља : развијени програми за подршку деци без родитељског старања , хранитељима и усвојитељима и формирање посебне службе за породични смештај деце без родитељског старања.
У општини Крушевац 2007. године има 138 деце без родитељског старања , а од тог броја 95 је на породичном смештају , под старатељством 24 , на смештају у установу социјалне заштите 18 , од којих су 13 у Дому за децу „Јефимија“ . У овом Дому обезбеђује се за децу нега , старање о здрављу, васпитање , помоћ у образовању и оспособљавању за рад .Слободне капацитете у Дому користе ђаци, као интернатски смештај .
Геронтолошки центар , са капацитетом од 226 корисника , сада на смештају има око 200 корисника и 8 заштићених станара. Ова Установа поред смештаја, бави се , здравственом заштитом корисника , културно забавним и рекреативним активностима.
Овом приликом треба истаћи и податак да се преко народне кухиње 600 оброка дневно ( осим недеље ) које припрема Установа „Ната Вељковић“ дистрибутира на три пункта за најсиромашније грађане. За око 5.000 најугроженијих грaђана , организација Црвени крст у Крушевцу пружа помоћ у одећи , обући , школском прибору , постељини и др. Сличну активност, а која је првенствено окренута деци пружа и организација Коло српских сестара из Крушевца.
Укупан број давалаца крви у општини је преко 3.900 у просеку годишње.
Социјално – хуманитарне организације које делују у Општини доприносиће , уз помоћ свих субјеката у Општини , унапређењу социјално- економског и друштвеног положаја , рехабилитацији и социјализацији инвалида и других лица у стању социјалне потребе.
- Социјално-хуманитарне организације стање на крају 2007. године
1. Међуопштинска организација слепих и слабовидих , окупља 347 чланова из Крушевца , од тога је 193 мушкараца (55,6%) и 154 (44,4%) жена;
2. Друштво за церебралну парализу , броји 97 чланова од тога 54(54%) мушких и 43(44%) женских чланова. Од укупног броја, 21 је деце (22%) 76(78%) одраслих чланова.
3. Основна организација глувих и наглувих окупља 94 активних чланова , и то подједнак број жена и мушкараца (по 47), укупан број деце до 15 година је (11,7%).
4. Друштво за помоћ ментално развијеним особама , окупља 302 лица и то 187 (61,9%)мушких и 115 (38,1%)женских чланова. Деце узраста до 15 година је 127 (40%).
5. Општинска организација цивилних инвалида рата броји 114 чланова.
6. Удружење дистрофичара Расинског округа: из општине Крушевац је 55 оболелих , 33 мушка (60%) и 22 женска члана (40%). До 15 година оболелих је осморо.
7. Удружење мултиплесклерозе има 61 члана и то 18 мушких (29,5%)и 43 (70,5%) женских чланова. По природи ове болести нема код деце .
8. Удружење параплегичара Расинског округа има 20 чланова из Крушевца и то 16 (80%) мушких и 4 (20%)женских чланова, а до 25 година има једног члана.
9. Удружење за помоћ особама са аутизмом , окупља 20 чланова, махом децу (13)
10. Удружење ратних војних инвалида има око 100 чланова
11. Друштво за борбу против шећерне болести , окупља око 400 чланова од тога је 40 деце.
12. Удржење инвалида рада са преко три хиљаде чланова
Првих шест организација финансира се из буџета Општине (око70%) и буџета Репубике (30%). Остале организације финансирају се преко пројекта или из донација (домаћих или страних). За све ове организације обезбедити још повољније услове за рад, а односи се на просторно- техничке услове, и чешће у материјалним трошковима ( грејање, ПТТ, комуналне трошкове и др.) и трошкове за ангажовање стручњака за одређене области.
Социјалистичка партија Србије прихватила је решавање проблема насеља и места са грађанима ромске популације.
Овом приликом, указујемо на живот Рома, у насељу „Марко Орловић“ уважавајући њихове проблеме и у Наупару, Дедини, Читлуку и др.
У Крушевцу, насеље „Марко Орловић“има велику и богату традицију. Из њега су израсли бројни, добри и племенити грађани Крушевца и шире. Уградили су себе у развој државе у којој живе.
Ово Насеље има делимичну чисту воду за пиће, канализацију, уличну расвету и одавно једну асфалтирану улицу. Оно се уклапа у регулациони план. Имало је Дом културе, спортско и културно-уметничко друштво, са опремом. Имало је један од најсавременијих објеката, до 2000. године, за прихват, васпитно- образовни рад и збрињавање око 80-оро деце. Имали су грађани овог и других ромских насеља одређена социјална и друга права, али су она минимизирана.
Нажалост, Насеље „Марко Орловић“ са својим грађанима остало је тамо, али без: спортског и културно- уметничког друштва; са објектима Дома културе и обданишта, који не раде и са смањеним или укинутим социјалним правима.
Социјално-економска ситуација ових наших грађана је изузетно тешка. Одређену одговорност за такво стање сносе њихове „вође“, али и активна власт. Деца, али и целе породице , су најчешће на улицама, гладна и без одеће.
Социјалистичка партија Србије с правом тражи да се сагледа социјално-материјални положај Рома у општини Крушевац и предложе конкретне мере за њихово решавање.
Дом културе, спортско и културно-уметничко друштво, као и обданиште ставити у функцију и активност, а општинским буџетом за ове намене утврдити потребна средства.
Дечија заштита
Општина Крушевац изградила је и опремила, пре свега, сопственим средставима , 10 самосталних објеката , кухињу „Пионир“ и Вртић „Јеленко“ у Рибарској бањи ( за излете и рекреативну наставу) за потребе предшколског васпитања и образовања и утврдило мрежу за обухват све деце овим видом васпитања и образовања кроз сопствене објекте и са још 52 групе при основним школама на територији Општине.
Овим изузетно значајним послом бави се Установа за предшколско васпитање , образовање и исхрану деце „Ната Вељковић“ , са 433 запослених у различитим степенима стручне спреме.
Укупан број деце смештене у објекате Установе „Ната Вељковић“ и школске објекте је 3.553, од којих је у полудневним објекту 1.502 , целодневном 2.051, а предшколским програмом обухваћено је 1.370 деце.
Постојећи просторни капацитети су максимално искоришћени , али се и поред тога јавља потреба за изградњу нових објеката у Насељу „Шумице“ и Малог Головода. Такође, изражена је потреба за побољшаним квалитетом физичког простора за децу предшколског узраста, посебно везано за изградњу и адаптацију социјално-хигијенских просторија. Због тога је неопходно да се слободне површине и простори и на даље уређују потребама деце, као што су у Пионирском парку , Багдали , Слободишту , Великој Ломници , Јастрепцу и др.
Постојећу сарадњу са одговарајућим институцијама у општини ( школе, социјално-хуманитарне организације, здравства, културе, физичке културе и медија) побољшати на плану васпитно- образовног рада са децом предшколског узраста , а односе се на : саобраћајно и еколошко васпитање , правилну исхрану, очување општег добра , а код Ромске популације правилне хигијенско-здравствене навике.
Рад са децом без родитеља , самохраних и незапослених родитеља , породицама са троје и више деце , децом ометаном у развој ,смештај у Установу мора и на даље бити бенифициран, а најчешће бесплатан .
За све мајке , са троје и више деце , поред досадашњих права,признати радни стаж у трајању од најмање три године.
Пример: У Установи „Ната Вељковић“ извршена је субвенција породицама са троје и више деце и то : у 2005. години за 306 детета , а у 2006. години 258 .
Здравствена заштита
Традиција и организованост превентивне здравствене заштите и лечење на подручју Општине Крушевац имају дубоке корене. Средства за изградњу комплетних објеката и набавку потребне опреме за здравство обезбедили су , пре свих, грађани, а затим друштвена и приватна предузећа, разни донатори, као из одређених фондова и министарства за ову област.
Почетком 90-тих година у Крушевцу су основани Здравствени центар, Апотекарска установа, Специјална болница Рибарска бања и Завод за здрвствену заштиту. Отворене су нове здравствене амбуланте на сеоском подручју општине, као и апотеке. Напомињемо да су у шест основних школа ( Бивоље, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Нада Поповић, Мудраковац, Јасика ) формиране стоматолошке амбуланте, а у неким ,садашњим и бившим школским објектима и здравствене амбуланте ( Кобиље, Ћелије, Шашиловац, Шанац, Кукљин, Горњи Степош).
У овом периоду приватни здравствени сектор на територији општине ( амбуланте и апотеке ) је релативно добро развијен и највише пружа услуге у области примарне и здравствене заштите одраслог становништва, деце и жена.
Обезбеђеност грађана општине Крушевац здравственим кадром је на нивоу развијених земаља Европе са 307 лекара на 100.000 становника и 936 здравствених радника са средњом и вишом стручном спремом на 100.000 становника.
Међутим, у нас не постоје јасни здравствени статистички подаци о морбидитету, морталитету и коришћењу здравствене службе према социјално-економском статусу. Такође, не постоје ни подаци о томе какав је исход лечења особа из групе угрожених, ни о томе какви су њихови механизми самопомоћи и међупомоћи у области здравља и болести. Због тога је неопходно да се посебна пажња обрати на групу сиромашних грађана ( старачка, самачка или двочлана домаћинства који живе на селу, грађани ромске популације, самохране мајке, деца без родитеља, лица од болести зависности и др. ) јер се њихова највећа потреба одражава на здравље болести, емотивне подршке и новчане помоћи. Посебну улогу у томе имају патронажне службе ( здравствени и социјални радници и др. ) као и органи локалне самоуправе, здравственог осигурања, месних заједница и органи јавних предузећа у области комуналне инфраструктуре.
Социјалистичка партија Србије у области здравствене заштите, основној и превентивној, а посебно деци, младих и старих дају приоритет. Због тога су социјалисти против продаје Лечилишта Рибарска бања.
За све младе, од пунолетства, до трајног запослења, који су на евиденцији сужбе за запошљавање и за све грађане старије од 65 година обезбедити бесплатну основну здравствену заштиту и субвенцију при куповини лекова.
Интензивно треба наставити даље опремање новим здравственим апаратима и средствима у здравству ( магнетна резонанса у Крушевачкој болници, скенер у Рибарској бањи и др. ), а у свим амбулантама, школама и другим јавним установама и насељеним местима појачати организовану акцију против негативних појава ( алкохол, пушење, дрога, сида, заразне и инфективне болести ).
У здравственим амбулантама, посебно на сеоском подручју повремено, али организовано упућивати здравствене стручњаке, у чему ће посебну улогу имати новоформирани Дом здравља у Крушевцу, као што су : педијатри, гинеколози, неуролози, неуропсихијатри, интернисти, ортопеди, стоматолози и др.Отворити амбуланте у Дедини и насељу Прњавор, а стварати услове за реализацију пројекта санације старог купатила у Рибарској бањи, а у свим местима, где је основана здравствена амбуланта, Апотекарска установа је у обавези да отвори и опреми апотеку.
Социјалисти Крушевца придружују се захтевима да се издвајања за потребе здравства врше према препорукама Светске здравствене организације. Основна здравствена заштита, без обзира ко је пружа, мора бити бесплатна.
Образовање
Социјалистичка партија Србије у Општини Крушевац придаваће велики значај и водиће сталну бригу о развоју образовања. Темељена на традицијама, посебно напредним, досадашња достигнућа указују на вредности укупног развоја друштва, ко је у овој области налази, како услов даљег напредовања, тако и израз целине стваралачких могућности друштва и сваког њеног члана.
За потребе развоја образовања, грађани Општине Крушевац су у задњих 40 година , пре свега сопственим средствима и привреде, а у мањем обиму средства Републике и донатора из иностранства, изградили преко 50 школских објеката, од којих су већина грађени од темеља, а неки су санирани или адаптирани и изгледају као новосаграђени. Осим тога, улагана су средства у инфрастуктуру самих објеката (грејање, вода, санитарије, школски намештај и учила, савремена наставна технологија, библиотеке и медијатеке, урађени спортски терени, фискултурне сале, ПТТ и електро мрежа и др).
Све је то доприносило, уз ангажовање квалитетног и стручног наставног кадра, да је образовање и успех ученика из општине Крушевац био и остао у самом врху Републике Србије, а познато је и у Европи и свету.
Активност у основном образовању, као обавезном виду , на територији Општине Крушевац има 19 основних школа, са 54 истурених одељења са 12.000 ученика и 1105 запослених, као обавезном виду , а биће и на даље усмерена:
На потпун обухват целокупне популације спремне за полазак у основну школу (а посебно деце Рома);
Ка бесплатном школовању, а посебно безбеђивању школског прибора, превозу ученика од места становања до школе и обрнуто , бесплатне ужине за оне ученике за које се изјасни одељенска заједница ученика;
На јачање васпитне функције школе и наставних планова и програма које треба осавремењавати и обогаћивати напредним идејама, као на пр: запостављен друштвено користан рад, ђачко задругарство, екологија и развијање другарских правих односа;
Прилагођавању мреже основног образовања потребама ученика и њихових родитеља изградњом четвороразредних школских објеката у Шумицама, Лазарици, Пакашници(Багдала), Прњавор, а постојећи школски објекти биће инвестиционо осавремењавани потребним садржајима (грејање,чиста вода, уређење школског простора и др.);
Санирати и реконструисати школске објекте у Бољевцу, Сеземчи, Малом Шиљеговцу, Лазаревцу и др., као и спортских терена при школама у Вучаку, Лукавцу, Текији и др;
На изградњи фискултурних сала у основним школама у Коњуху, Читлуку, Великим Купцима, Дворану, Жабару и завршетак сале у Гимназији;
На опремању школа савременом наставом технологијом за наставу, али и за ваннаставне активности.
Мрежа струка и занимања у средњем образовању у Крушевцу чине 8 средњих школа са близу 6.000 ученика и 697 запослених и прилагођаваће се потребама привредног и друштвеног развоја Општине Крушевац и Расинског округа. Због тога је неопходно постојећи школски простор стално опремати и прилагођавати за нова занимања. Средње школе морају бити оспособљење да школују потребе кадрова III и IV степена стручности, као и за дошколовање и преквалификацију. Политика уписа мора бити селективна , а план усмерен ка дефицитарним занимањима..
Сва приватна и државна предузећа, установе и организације би, због политике уписа ученика, крајем сваке, а и за наредне године исказивале потребе за кадровима III и IV степена стручности. Ово из разлога што грађани морају на адекватан и организован начин бити укључени у процес реформе образовног система, као и у промену мреже занимања и струке у средњем образовању.
У свим средњим школама развијати ђачко задругарство и остварити пословну и стручну сарадњу са предузећима и установама код нових послова и пројеката.
За ученике средњих школа, са одличним успехом, обезбедити бесплатан превоз, а за остале 50% од превозничке карте чије је место боравка удаљено 4 и више километра од школе.
Организовати излажење, једном месечно, средњошколског листа са разноврсном тематиком тако што би једног месеца уређивали ученици једне средње школе, другог броја друга школа и тако редом.
Стварати још повољније услове за смештај у Дому за ученике средњих школа, за сиромашне, а за одличне ученике обезбедити интернатски смештај у Дому „Јефимија“.
Уредити школски дворишни простор у Економско- трговачкој, Техничкој, Хемијско- технолошкој, Гимназији и Медицинској школи, као и нови простор за дневни боравак у Специјалној школи.
Отворити једно одељење средње школе у Великом Шиљеговцу, јер постоје сви услови за занимања као што су на пр: пејзажни пољопривредни или ветеринарски техничар.
У Крушевцу, поред три високе школе и једног факултета, раде консултативна одељења других високих школа и факултета на којима укупно студира близу 3000 студената.
Ови подаци указују на потребу преузимања дела бриге о високошколским установама у нашем Граду од стране органа локалне самоуправе, укључујући и преко 30 доктора наука и 100 магистара, који живе и раде у Крушевцу, а могу да пруже значајан допринос развоју Општине и Републике Србије. Највише у чему би Општина могла да помогне је унапређивање и изналажење адеквативних просторних услова за рад ових институција, чиме би грађани могли уз олакшане услове и умањене трошкове да стичу академска звања.
Социјалистичка партија Србије подржаће оснивање организације студената кроз Унију и Савез студената у Крушевцу, а заједно са органима локалне самоуправе да се разреши дилема коришћења изграђеног Дома студената у Крушевцу у ул. Југ Богдановој, који од 2000 године је неусељив.
Поред наведеног, Социјалистичка партија Србије се залаже да у школским одборима и органима управљања у високим школама и факултетима буду изменом законских прописа, пунолетни ученици средњих школа и студенти непосредно бирани од ученика и студената.
Пракса указује да је неопходно обновити рад Центра за стручно оспособљавање и усавршавање наставника , који би радио у оквиру Министарства просвете , а у оквиру Школске управе у Крушевцу. Такође, неопходно је едуковати и стварати неопходне услове за рад школског парламента ученика средњих школа Општине Крушевац.
Општина Крушевац ја прва у Србији формирала Фонд за подстицање развоја младих талената Општине, који ради већ 15 година. Залажемо се да стимулативним мерама, а пре свега кредитирањем и стипендирањем талентованих и надарених ученика и студената, се преко Фонда прошири на већи број корисника и већим новчаним износима. Награђивати у књигама или на друге начине све ученике са одличним успехом, победнике на општинским , регионалним, републичким и међународним такмичењима. Свим студентима, без обзира шта студирају и на којој су високој школи или факултету, а имају просек преко 9 у току студија, обезбедити стипендију од најмање 10.000, на првој години месечно, а 25.000 динара на завршној години студија.
Из године у годину , све већи број грађана у Општини упућује с правом, примедбе и замерке на организацију рекреативне наставе, школе у природи и ескурзија. Испада да је то ствар ужег круга, који од тога има материјалне користи, а не општа, јер су ти видови изузетно скупи и организују се далеко од места боравка ученика. Школска управа Министарства просвете, органи локалне самоуправе за образовање, руководства школа и туристичке организације треба на време да понуде програм овог вида наставе и да га прилагоде породичним и материјалним условима.
За ученике од I – IV разреда урадити такав програм овог вида наставе који би се реализовао на територији Општине користећи Рибарску бању, Јастребац, Археолошки парк и добро уређене школске објекте, као на пример: Велики Шиљеговац, Бела вода, Јасика и др.
Подржава се иницијатива за повезивањем основних школа, по две године, чији би ученици посећивали своје вршњаке у Граду и обрнуто на селу на пример: ОШ „Вук Караџић“,- ОШ „Брана Поповић“ Коњух, ОШ „Јован Поповић“, -ОШ Велики Купци, ОШ „Доситеј Обрадовић“, ОШ Велики Шиљеговац итд. Оваквом активношћу ученици ће упознати насеља и места у Општини, а неће изостати и такмичење у различитим наставним и ваннаставним активностима.
Култура
Социјалистичка партија Србије придаје велики значај култури и културном наслеђу, јер је Општина Крушевац по томе препознатљива на ширим просторима.
С тим у вези, подручје културе треба умањити погубљеног дејства бирократизованог апарата и „разних појединаца универзалне надарености, знања и могоћности“, јер је у томе резултат стагнација и неистина. Због тога је потребно стимулисати стваралачки културни аматеризам и обесхрабрити квази професинализам.
У контексту текуће културне политике залагаћемо се за стварање услова за:
- обнављање штампања и израде „календара културних догађања“ и програма обележавања значајних јубилеја и датума у општини;
- израду годишњег програма културних манифестација;
- јачање комуникације са Крушевљанима и културним ствараоцима који живе ван Крушевца;
- реафирмацију Свечаности слободе, Видовданских сусрета и
- опредељење да озбиљније јачају фондови књига, архивска грађа и уметничка дела.
Приоритет у овој области је израда Регулационог плана заштите, уређења и реконструкције простора Лазаревог града, Урошеве и других градских чесама, као и објеката који су од значаја за Општину и Републику Србију . Потребно је превести у категорију „јавног земљишта“ подручја: Лазаревог града, Слободишта, Беловић, Спомен парк у Великој Ломници, Слатину, Самар у Рибарској бањи и др.
Под називом „Ново лице Крушевца“ јасно дефинисати, уметничким сликарским муралима и на други начин уредити фасаде значајних објеката градитељске баштине у Општини.
Такође, одговарајућим пројектима дефинисати ПАРК УМЕТНОСТИ, МИРА И ПРИЈАТЕЉСТВА, у оквиру комплекса Слободиште, као и Мојсињски комплекс „према коридору 10“, Међународни едукативни центар „Биберче“ у Наупару, Вајарски камп „Пешчар“ у Белој води, Манастирски и акумулацијски систем „Свети Никола“ у Коморану.
Неопходно је ојачати библиотечки систем, компјутерским повезивањем Народне библиотеке са библиотечким фондовима у школама, установама, предузећима, а посебно у приватизованим, како би се исти заштитили и били у функцији, као и са грађанским лицима- они који то искрено желе- у јединственбиблиотечки систем, уз отварање нових читаоница и књижница, како у граду тако и на селу.
Стварати повољније услове за рад и очување архивске грађе, обезбеђивањем одговарајућих депоа, за потребе Историјског архива, не само за писану, већ и за уметничку и техничку документацију. Наравно, опет се ово односи на све установе, а посебно на приватизована предузећа.
Легат Милића од Мачве „Косово, први праг Србије“, биоскоп „Европу“, за дечије позориште, зграду Атељеа у улици Закићевој, као и остали простор за културне садржаје у салама „14. октобар“, „Трајалу“, Дому синдиката, Културном центру, Биоскопу „Крушевац“, ставити у изложбени простор, туристичку понуду , промоције и економску функцију.
Обезбедити трајне изворе финансирања из буџета Општине, Министарсва за културу Србије, донацијама и из других извора за финансирање програма и манифестација: Такмичење села, Позоришни дани, Федраро, Беловодска розета, Падешки кладенац, Звездано Здравиње, Дани културе у Дворану и витештва у Горњем Степошу, Каонички извори, Вулетови дани у Росици и Рибару, Међународни фестивал „Златна кацига“, Међународна дечија ликовна колонија „Биберче“ у Наупару, Философско-књижевна школа, Свечаности Слободе и Видовдански сусрети, као и за рад културно- уметничких друштава, секција и удружења, како у граду, тако и у сеоским насељима.
У делу капиталног издаваштва, обезбедиће се средства, на изради и објављивању монографија и то: Спомен обележја у општини Крушевац, Објекти Српске православне цркве у општини, Уметничка баштина, као и за вишетомну студију „Крушевац кроз векове“.
Социјалистичка партија Србије ће подржавати штампање и излажење часописа за културу „Багдала“, „Багдала за децу“ и часописа који издају Културни центар, Историјски архив, Народни музеј и друге установе и организације.
Прихватићемо све добронамерне иницијативе и пројекте, који за предмет имају разне форме међународне сарадње , округле столове и симпозијуме и са мултикултуралним атрибуцијама.
Ојачаћемо разноврсне облике културне сарадње између Крушевца и градова побратима и на оживљавању функције медијатора Удружења крушевљана у Београду уз постављање програмских основа и већу чујност Крушевца у Београду.
Заложићемо се за остваривање функције откупа уметничких дела, посебно завичајних стваралаца и значајних уметника Србије, који је задњих година занемарена.
Инсистираћемо на оформљењу Завода за заштиту споменика културе у Крушевцу.
Захтеваћемо да се средства из НИП-а , или на друге начине, обаве санације најзначајнијих објеката установа у култури и обезбеде нови простори за рад Архива, Библиотеке, Музеја и др.
Ствараћемо услове у свим установама културе , као и у Дому СПС за јачање културног дијалога са младима и новим циљним групама ,и у свим приликама ,стално ћемо радити на подизању културне свести.
Опредељења за остварење квалитетнијих естетских садржаја у Крушевцу и приградским насељима, засновани су на програмским ставовима докумената СПС и њених развојних планова и програма . У том смислу појавили су се и неки нови садржаји, попут: градских сатова ( који задњих година не показују тачно време ), мурала ( престала је та активност ), чесми ( заостала је њихова обнова у улици Југ Богдана и Цара Лазара ), клупа у главној улици и трговима, сигнализација, савремени, а не само политички панои и квалитетнији третман „градских оаза и тргова“. Нажалост,е запостављено је уређење и одржавање великог броја културно-историјских споменика и спомен плоча и обележја од значаја за историју Крушевца и неких насеља ( Беловић, Слободиште, Велика Ломница, Рибарска Бања, Јастребац и др.) Оживљавње свих ових простора, за садашње и будуће генерације, за културно-историјску и туристичку понуду Општине, тражићемо подршку стручњака, грађана, а пре свега младих.
Грађани Крушевца били су сведоци обележавања значајних датума из славне историје Крушевца и Републике Србије. Пригодне манифестације биле су прилика за подсећање на вишевековно присуство српске културе, уметности, занатства, предузетништва и градитељства, у цивилизацијским, европским токовима. Задњих година дошло је до озбиљног селективног приступа овим активностима, од којег су многе престале да постоје
Крушевац је гостољубив град добрих домаћина. Незаобилазан је за све добронамерне госте и ђачке екскурзије, који искрено желе да се дотакну дела своје славне прошлости.
Спорт и физичка култура
Крушевац је био, остаће и биће Град спорта. Чине га препознатљивим, на ширим просторима клубови у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци, стоном тенису и тенису, боксу, каратеу, али и базичним спортовима ( пливање, атлетика гимнастика ) , као и шах. Развијена је масовна физичка култура код свих узраста.
Социјалистичка партија Србије дала је и даће пун допринос развоју спорта у општини. Примера ради, у периоду од 1990. године, изграђено је : у оквиру Спортског центра два фудбалска игралишта и доњи строј атлетске стазе; извршен је детаљни ремонт грејних и хидропостројења, стигао је и гас до објекта , а урађена је расвета Отворених базена и кровна конструкција затворених базена; санирана је Спортска сала „Соко“ , изградњом 26 апартмана за спортисте ( близу 20 није завршено до краја ); изграђено је шест тениских терена и прва фаза градског стрелиштва. На Градском фудбалском стадиону „Младост“ постављена су седишта , као и у Хали спортова, а на стадиону близу 1300м простора ; извршени су значајни радови на Спорском центру на Расини код Мудраковца; урађена су игралишта за мале спортове на Багдали, Падежу,Жабару, Брајковцу, Шашиловцу, Великој Крушевици, Срњу, Дедини, Мешеву, Наупару, Бивољу, Јастрепцу, Рибарској бањи и др.
Без обзира на тешкоће које су пратиле период пре 2000.-те године, обезбеђивана су средства за рад, функционисање и учешће у такмичењима, на различитим нивоима, чак и до европских ( фудбал, рукомет и др. ), као и за организацију одређених такмичења на државном и европском нивоу. Због тога је потребно да се свим спортским клубовима и удружењима обезбеде услови за рад и такмичење и укључе у Савез спортова.
Основна оријентација СПС у развоју спорта и физичке културе биће:
Развијање љубави према спорту и бављењем спортом још у предшколској установи, а посебно у школама;
Афирмација, подстицање и формирање спортских друштва и секција по селима ;
Школском спорту се даје приоритет, као и њиховом лигашком и куп такмичењу, а квалитетном спорту обезбедити спонзоре;
Даља инвестициона активност у овој области биће усмерена ;
- наставак изградње Атлетске стазе, друге фазе Градског стрелиштва, а одредиће се локација за Отворено клизалиште и спортских терена у Насељу „Шумице“;
- реализовати пројекат употребног пословног простора испод јужне и источне трибине Фудбалског стадиона „Младост“;
- привести крају радове на завршетку 20 апартмана на згради Сале „Соко“, а обезбедити простор за рад Школе шаха;
- евидентирати, санирати, заштитити и одржавати спортске терене( преко 160) у оквиру школа, предузећа и сеоских насеља;
- фискултурне сале (близу 20) поред сталних корисника-ученика, уз одговарајуће услове омогућити за коришћење одређеним предузећима и установама;
- поспешивати, одговарајућим мерама пореске политике, да приватни предузетници и грађани граде спортске објекте и улажући у спорт , имају при том одређене олакшице.
Спортски центар и надаље би водио бригу о свим евидентираним општинским и месним спортским објектима, а средства остварена комерцијализацијом пословног простора усмерио би се на одржавање спортских објеката, како би били у сталној функцији.
Савез спортова мора да уради свиденцију младих талентованих спортиста и предложи Фонду за подстицање развоја младих талената општине Крушевац за добијање стипендије. Такође, Савез спортова треба да дограђује мерила и критеријуме за финансирање одређених спортских удружења и клубова на територији општине.
У оквиру општине основати Фонд за финансирање физичке културе и спорта, а удруживањем средстава, по власничком принципу, градити нове спортске објекте на основу годишњег и дугогодишњег програма развоја општине Крушевац.
С тим у вези, евиндетирати имовину свих спортских клубова ( фудбал, пре свега, Аеро клуб, Планинарско друштво, Регата клуб и др. ) и исто одређеним мерама заштитити, а изнаћи средства за развој падобранства, блициклизма, сплаварења, планинарства као и базичних спортова.
Поштовање цркве и вере
Социјалистичка партија Србије у Крушевцу посебну пажњу посветила је афирмацији односа, договора и помоћи на решавању верских питања. Црква и вера као традиција,одраз духовности, порекла и трајања српског народа, добили су равноправни третман са другим културним, образовним и традиционалним потребама грађана.
Изградња црквених објеката усклађивана је са плановима и програмима развоја Града, приградских и сеоских насеља.
У овом периоду изграђено је : Конак Манастира Наупаре и обављени врло значајни заштитарски радови на Цркви „Свети Стефан“ у истом насељу; прилазни пут и Црква манастира „Свете Богородице“ у Ђунису; као и прилазни пут и Конак Манастира „Свете Богородице“ у Мрзеници; изведени су значајни радови на Цркви Покрова Свете Богородице у Крушевцу, на десној обали Расине, која је и освећена; завршен је Парохијски дом са звонаром Цркве „Свети Ђорђе“ у Крушевцу и уређеним дворишним простором; завршени су значајни радови на изградњи Парохијског дома Цркве Лазарице и Цркве- капеле на Новом гробљу у Крушевцу.
Завршена је изградња преко 20 црквених храмова и то у : Рибару, Трмчару, Петини, Крвавици, Шашиловцу, Читлуку, Лукавцу, Гарима, Дедини, Беласици, Кукљину, Росици, Витановцу и Јабланици, Мудраковцу и др.
Изградња нових црквених храмова мора бити усклађивана са плановима и програма развоја Општине. Она мора да буде у функцији потреба грађана у погледу избора локација, величине објеката начин и могућности финансирања, теолошке симболике, што подразумева начин избора места за сваки објекат при чему мора бити отпоштован, са законским начином и процедуром избора, као за све друге јавне и приватне објекте.
Обнова старих црквених здања, мишљења и ставове стручних органа и организација ( археолога, теолога, историчара, уметности и Завода за заштиту споменика културе) имаће не само формалну, већ и материјалну подршку.
Програмом развоја Општине утврдити динамику и изворе финансирања како би се до свих црквених храмова изградила потребна инфраструктура: асфалтни пут, чиста вода, електро и ПТТ веза, уређен дворишни простор и др.
Млади-главу горе-
Будућност припада вама
Социјалистичка партија Србије, својим програмом, нуди младим људима јасно опредељење за смисаону егзинстенцију, достојанство, богатство културних садржаја, хуманих вредности, етичке мотивације и људске солидарности.
Социјалистичка партија може успевати у садашњости и имати будућност, само уколико схвати данашњи положај младих, и у стању је да јој понуди перспективу бољег, хуманијег, богатијег живота- утврђено је у Програму СПС.
Садашња привредно-економска, друштвена и политичка ситуација у Општини не пружа довољно гаранције за решавање проблема младих. Узроци таквом стању су многобројни: огромна незапосленост;неправедна приватизација; непостојање Стратешког равномерног развоја Општине у свим његовим сегментима; одређени законски прописи, а посебно њихова маљкавост у раду, здравственој и социјалној заштити; пораст криминалитета и малолетничке деликвенције; неадекватан положај друштвених организација које окупљају младе; незаступљеност младих у органима управљања у јавним предузећима, школама, установама и организацијама, месним заједницама и др.
Социјалистичка партија Србије, као приоритетан проблем и задатак истиче- незапосленост младих. С тим у вези неопходно је : систем средњег и високошколског образовања ускладити са потребама привредно- економског, друштвеног и научно-технолошког развоја; поспешивати финансирање оних пројеката који ће запошљавати младе; онемогућити рад на црно и експлоатацију младих, свим законским средтавима ; стимулисати запошљавање младих брачних парова, а посебно оне са децом ; посветити пажњу дипломираним високошколцима са просечном оценом изнад 8,50 у току студија и омогућити им одређене зараде до запошљења; подржати пројекте самозапошљавања младих, преко разних фондова и Националне службе за запошљавање и др.
Социјалистичка партија Србије ће перманентно подржавати друштвене организације које пружају могућности за рад и деловање младих. Оне морају бити места где ће долазити до изражаја таленат и ентузијазам младе генерације и кроз које ће у оквиру летњих школа , кампова, уметничких колонија, добровољних радних активности, логоровања и заштите животне средине дати немерљив допринос социјализацији младих.
Организовано сузбијање преступништва и свих видова малолетничке деликвенције, коришћење и конзумирање штетних средстава по здравље и понашање, биће перманентна и широка акција са државним органима. Породице ,васпитно-образовне, социјалне, здравствене, културне и спортске установе и организације, као стубови друштва, имају и имаће још значајнију улогу у сузбијању малолетничке деликвенције.
При Скупштини општине мора постојати Савет за младе, са најмање 50% младих до 30 година, а при Општинској управи посебна Служба- секретаријат за омладину, спорт и рад друштвених организација.
Крушевац – амбасадор мира међу градовима света
Крушевац је Град носилац признања „Весник Мира“ и добитник Медаље мира које су му доделиле Уједињене нације. Једини је Град на свету који је добитник оба признања. У исто време Крушевац је од 1995. године члан Извршног комитета Међународне асоцијације градова „Весника Мира“.
Социјалистичка партија Србије се залаже да се активност свих субјеката у општини повећа на плану међународне сарадње, а пре свега, у интересу развоја општине Крушевац и његовом повезивању у даљем европском поимању вредности мира и повезивању народа и градова у функцији општег привредног и друштвеног развоја.
Дати пун допринос даљој побратимској сарадњи са Пистојом ( Италија ), Крфом (Грчка),Сент Андрејом (Мађарска), Киријат Гатом(Израел), Рмника Влчеа (Румунија), Волгоградом и Рјазањом (Русија), Старом Загором (Бугарска), као и са побратимским градовима из бивших југословенских република.: Жалецом (Словенија), Трогиром и Вараждином (Хрватска) и Травником (Босна и Херцеговина).
Будућа привредна, културна, спортска и туристичка сарадња са градовима побратимима и осталим из Европе и света мора дати, сем протоколарне , конкретну и већу привредно-економску и обострану друштвену корист и сарадњу. Органи и тела локалне самоуправе, предузећа и установе кроз своје годишње и дугорочне програме морају предвидети овакве видове сарадње. У свему томе посебно место и улогу у међународној сарадњи наше Општине имаће Одељење за културу мира Крушевац.
Општина Крушевац , као добитник овако високих међународних признања,треба на свим путним правцима при доласку и одласку са територије Општине да се поставе одговарајући паноји са натписима: при доласку – ДОБРОДОШЛИ- на средини амблем града- У ГРАД ВЕСНИКА МИРА-ОПШТИНА КРУШЕВАЦ, а при изласку: СРЕЋАН ПУТ –амблем града –ОПШТИНА КРУШЕВАЦ. И на овај скроман, начин уз мале трошкове, Општина и Град Крушевац се утемељују у Европу и свет.
Социјалистичка партија Србије сматра да њен предлог и иницијативу, који су подржани од огромне већине грађана, да се на утврђеном урбанистичком простору, на левој обали Расине, према Паруновцу подигне РУСКИ СПОМЕНИК. Сматрамо да ову иницијативу не треба много образлагати, а Споменик подићи до краја 2008. године.
У одбрани земље - сви смо војска
На територији Општине Крушевац присутан је значајан број објеката и велики простор који је у надлежности Војске Србије. Поступак коришћења овог простора и објеката започет је, а у функцији, пре свега за оспособљавање Војске за одбрану земље и отклањање одређених последица од поплава и других непогода, али и решавање стамбених и других потреба која су везана за Војску и укупну рационализацију војних структура. Подржавајући оваква опредељења, Социјалистичка партија Србије сматра да би органи локалне самоуправе морали да сагледају своје место и улогу у томе, задовољавајући при томе, пре свега, потребе Војске, али и решавање стратешких питања развоја општине, а посебно у делу: развоја високог образовања; коришћење постојећег и будућег научно- техничког потенцијала за привреду и комуналну инфраструктуру и простора за изградњу стамбено- пословног комплекса.
Тај и такав простор, поред наведеног , треба да послужи одговарајућим установама, предузећима и институцијама за истраживање и будући развој али и допуну својих фондова (Историјски архив, Народни музеј, Народна библиотеке) као и за Туристичку организацију општине Крушевац.
Социјалистичка партија Србије наставиће плодотворну и обострано корисну сарадњу са борачким организацијама ,резервним војним старешинама, ратним и цивилним инвалидима и удружењима и војним пензионерима. Залагаћемо се, да се на одговарајући начин остварују права чланова ових удружења, али и да се проширују на решавање стамбених проблема , проблема школовање деце бораца, запошљавања и других права од значаја за њихову егзистенцију.
Информисање - потреба грађана
Најдинамичнији период у развоју информативног система у општини Крушевац, представљала је задња деценија XX века.
Социјалистичка партија Србије дала је у томе велики допринос.
У оквиру најпре Друштвеног, а затим и Јавног предузећа РТК „Победа“ урађено је: Телевизија Крушевац почела је да емитује свој програм 28.јуна 1991 године изградњом антенског система и ТВ предајника на Басари, као прва локална ТВ станица у Србији а изградњом одговарајућих репетитора на Ђуниском вису и Нерађу, уградњом нове аудио и видео опреме у Дому синдиката, ТВ Крушевац проширује гледаност и слушаност на близу 1.000.000 становника. У оквиру овог Предузећа, 1993. године, почиње да ради целодневни II програм Радио Крушевца (Први програм радија почео је са радом 1970. године), а почетком 1997 године почела је са радом и савремена штампарија.
Недељни лист „Победа“, који је почео да се штампа 1944. године, изузет је из Јавног предузећа и приватизован 2007. године, а купац је МЕДИЈА СВЈАТ – СОФИЈА (Бугарска)
Такође, у овом периоду отпочеле су са радом пет приватних радио станица ( сада их има преко петнаест) и три приватне телевизије (2008. године има их четири).
У Крушевцу излази и недељни приватни лист „Град“ .
Ранијих година, скоро сва већа предузећа у Крушевцу штампала су периодично листове за своје раднике, али и за пословни свет (ИМК „14. октобар“, „Трајал“, „Мерима“, „Жупа“, „Рубин“ и др.), а тренутно из штампе нема ниједног листа.
Треба напоменути да је у згради Културног центра отворен ТВ центар Јавног сервиса Радио Телевизија Србије. Међутим , постављен линк на овој згради заслужује статичко ојачање у безбедносном смислу, што за одређене органе представља основни задатак за будуће решавање.
Социјалистичка партија Србије у Крушевцу успоставила је коректну сарадњу са свим информативним медијама , што ће наставити и у будућем раду.
Такође, Соцојалистичка партија Србије ће наставити са праксом штампања информативног листа „СПРЕС“, како за своје чланове, тако и за грађане Општине Крушевац.
Локална самоуправа
У локалној самоуправи,кроз његове органе и тела,створени су услови за остваривање најширих интереса грађана у области друштвеног и комуналног развоја општине.Ту гаранцију грађани обезбеђују избором и конституисањем Скупштине општине.
Социјалистичка партија Србије је до 2000 године остваривала власт у Скупштини, а после ДОС- овске владавине подржала је већинску коалицију у Скупштини општини.
У наредном периоду СПС ће инсистирати да органи локалне самоуправе, поред редовних задатака, ураде и следеће:
1. да се, као Дан Општине означи и „14.октобар“, као Дан ослобођења у Другом светском рату ;
2. да се одређена права, пренесу на месне канцеларије и месне заједнице, а све у интересу грађана;
3. да се донесе одлука о заштити и употреби ћирилице и ћириличног писма, односно да сва општинска документа, називи улица, тргова, насељених места , предузећа и установа, као и њихова акта, буду исписана ћирилицом;
4. да се преиспита, на брзину донетог и исхитреног Решења о промени назива улица и тргова на територији коју покрива Генерални план Крушевца. Треба напоменути да је у примени овог Решења присутно огромно незадовољство грађана.
5. да би смо срећније и мирније живели, уз разумевање и толеранцију, чланови и органи СПС траже да се поменуто Решење преиспита и у томе ће дати свој пуни допринос уз прихватање добронамерних, утемељених и потврђених предлога, без једностране елиминације и деловања. То исто важи и за називе улица, тргова и путева у свим насељима на територији Општине Крушевац.
Социјалистичка партија Србије општине Крушевац ће у складу са одредбама Закона о локалној самуоуправи и територијалној организацији подржати иницијативу грађана садашње територије Општине о формирању нових општина, пошто је Крушевац добио статус ГРАДА. Наравно, општина мора да има најмање десет хиљаде становника, да има своје седиште, своје органе и своју управу, односно ону, која ће имати одређене надлежности, којој је пренесе Градска Скупштина, а утврди се Статутом општине.
За сада све ове услове испуњава подручје некадашње Општине Велики Шиљеговац.
У исто време статус насеља на територији Општине треба да добије Ново село, а Насеље „Шумице“ месну заједницу.
Просторно и урбанистичко планирање и
уређивање грађевинског земљишта
Од 2000.-те године, а нарочито доношењем новог Закона о планирању и изградњи 2003. године, прекинут је континуитет у урбанистичком планирању. Уведена су привремена правила градње и укинута већина квалитетних урбанистичких планова. Примена урбанистичких планова, односно одређивање шта ће, где и нарочито колико да се гради, са институција и стручних тимова пренета на појединце, службенике Општинске управе, који су без струковних лиценци и професионалног искуства за наведене послове. Због тога је долазило до честих појава нехумане урбанизације, нарочито у централним деловима Града. Уместо принципа,да је човек свему мера, уведено је правило, да је профит свему мера, тако да на малим парцелама ничу вишеспратнице са грађевинском површином вишеструко већом од саме парцеле , без места за игру деце, паркирање гаражирање, контејнере за смеће, прилаз ватрогасних и других хитних интерветних возила.
Наведеној појави допринео је и недовољно квалитетан и на брзину донет Генерални план Крушевца, нарочито због својих непрецизних правила и критеријума за изградњу, која доводе до злоупотреба у његовој примени.
Све наведено, као и честе кадровске промене руководећих тимова у Дирекцији за урбанизам и изградњу, искључиво због политичке припадности, а не и стручне, утицало је на омаловажавање њене водеће стручне и јавне улоге у области планирања и уређивања грађевинског земљишта и изградње.
Са циљем стварања неопходних предходних услова за даљи привредни и друштвени развој и општу изградњу, потребни су:
израда и усвајање Просторног плана општине Крушевац, у складу са већ донетом Одлуком о његовој изради која, мора протећи уз учешће грађана у месним заједницама и свим насељеним местима, органима управљања у свим јавним предузећима и установама. Он по својој суштини не сме бити политички, већ развојни документ. Социјалистичка партија Србије понудиће бројне кадрове око његове коначне израде и примене. Након усвајања Просторног плана приступити изради и доношењу конкретних регулационих планова и пројеката у свим насељима, а посебно у већим сеоским центрима општине: Коњух, Лазаревац, Бела вода, Кукљин, Падеж, Јасика, Шанац, Глободер, Мачковац, Читлук, Жабаре, Треботин, Дедина, Пепељевац, Велики Купци, Горњи Степош, Наупаре, Велика Ломница , Велико Головоде, Дворане, Здравиње, Каоник, Сушица, Мала Река, Велики Шиљеговац, Рибаре, Рибарска Бања, како за укупан развој тих и гравитирајућих насеља и даље према суседним општинама;
донети Просторни план подручја посебне намене заштите акумулације „Ћелије“, водних и туристичких потенцијала Јастрепца и Рибарске Бање;
покретање поступка за израду одговарајућег просторног плана за путни коридор М-5 ( Појате- Чачак), који је рангиран као будући аутопут, али не постоји прецизно утврђени коридор, осим на подручју ГУП-а Крушевац.
Активност око конкретне примењивости Генералног плана Крушевца, које указују на неопходност његових измена и допуна, мора бити појачана, јер при његовом усвајању тога није било. Наведени простор мора бити ближе стратешки дефинисан, како у делу даљег развоја, тако и његове организације, уређивања и заштите. Његова организација примене мора бити систематизована и планска и да сузбија сваку злоупотребу у циљу непланског и нелегалног коришћења простора и објеката. Приоритете морају имати усвајање урбанистичких планова и пројеката за изградњу нових индустријских зона, производног и пословног простора, гаража, објеката за индивидуалну и колективну стамбену изградњу, као и објеката за образовање здравствену и дечију заштиту, спорт и физичку културу.
Приоритет у овом делу морају имати планови и пројекти од значаја за Републику Србију, као што су уређење приобаља Расине и Мораве, свих водотокова на територији Општине, културно- историјски објекти под претходном заштитом , Лазарев град и црквени храмови, заштита шума и укупне животне и радне средине.Органи локалне самоуправе и одговарајућа јавна предузећа, општинска и републичка, дужна су да редовно информишу грађане и ширу јавност о свим, до сада, одступањима од усвојених планско- урбанистичких и регулационих планова и пројеката, са предлозима предузетих мера и њиховим ефектима.
Такође је потребно да се у циљу стварања претпоставки за ефикасност и реалност у овим областима уради следеће :
покретање иницијативе за доношење новог Закона о планирању и изградњи,
да се појача стручни и одговорнији рад служби органа управе,
да се донесе дугорочна Стратегија уређивања и коришћења грађевинског земљишта на територији општине Крушевац.
Комунална инфрастуктура
У области комуналних делатности и инфраструктуре ( путеви и улице, водоснабдевање, каналисање, топлификација, гасификација, депоновање смећа, гробља и др.), послови на изградњи и одржавању, од 2000.-те до данашњих дана, скоро у свим случајевима, обављени су на основу планова и пројеката, донетих и утврђених пре 2000.-те године. Наиме, ни за једну област није донета нова, односно другачија развојна стратегија. Такође, уместо јавно обећаног дискунтинуитета, дошло до наставка реализације већ донетих програма пре 2000.-те године, што је показало њихову реалност и оправданост у служби грађана. Такође, наведени програми, планови и пројекти, донети пре 2000.-те године чинили су основу за обезбеђење других ванбуџетских средстава, а за реализацију развојних потреба, нарочито у областима : изградње саобраћаја, водоснабдевања, топлификација, гасификација и др.
Саобраћај
У области друмског саобраћаја ,од 2000. године до ових дана , упркос вишеструко увећаним финансијским изворима , успорена је реализација планирања и градње магистралне и регионалне путне мреже. У наведеном периоду реализовано је: завршетак Западноморавске магистрале, од Јасичког моста до Читлука, реконструисан је део пута у делу преко Чокотиног брда до Великог Шиљеговца, део пута од Рибара до Рибарске бање, започета је изградња пута од Рибара до Вукање, наставак изградње улице „Наде Марковић“ до Жупског пута.
Међутим , у периоду од 1990-2000. године , у изузетним сложенијим економским условима, реализовано је : окончано је изузимање земљишта за изградњу Западно моравске магистрале у површини од 60ха и Источне магистрале у површини од 7 ха; изграђена је и стављена је у функцију 7,5 км Западно- моравске и 2 км Источне магистрале ; изграђено је 5 нових мостова на реци Расини и 4 моста на Ломничкој реци на путу за Јастребац ; обновљени су мостови на Западној Морави ( Јасика ), Расини ( Бивоље ), Јужној Морави ( Ђунису ), срушени од НАТО агресије; изграђена је улица „14 октобар“ и Јасички пут у северној индустријској зони ;асфалтиран је део улице Наде Марковић, са мостом на Гарском потоку; изграђена је улица Љубе Трипковића поред Аеродрома; изграђен је наставак улице Веце Корчагина од моста на Расини до Паруновца; ревитализовано је преко 15км магистралних и регионалних путева ван градског подручја.
У наредном периоду, у овој области, нарочита пажња ће се посветити: наставак изградње Источне магистрале и моста на Расини , уз претходно изузимање земљишта ; израда урбанистичке документације и изузимање земљишта за стварање услова за изградњу и заштиту коридора, а за наставак изградње магистралног пута од Кошева према Трстенику и од Макрешана према Ћићевцу; завршетак регионалног пута Рибаре- Вукања; изградња регионалног пута од Излетишта Јастребац до Мајорове чесме према Прокупљу;, изградња надвожњака на Западно-моравској и Источној магистрали; наставак изградње улице Благоја Паровића (Бруски пут ) до укрштања са планираном изградњом Источне магистрале и улице Цара Лазара у Крушевцу; извршити реконструкцију пута од Великог Шиљеговца до Рибара; асфалтирати пут од Паруновца до Дедине; реконструисати локалне путеве од Чокотиног брда, Каоника до Црквине, од Рибара до Бољевца, од Капиџије, Добромира до Текија,од Крвавице до Падежа и др.
Започети и завршити изградњу пешачких безбедносних стаза дуж регионалних путева од Липовца према Ћелијама, од Читлука преко Пепељеца до Мале Врбнице, од Јасике према Белој Води , Падежу и Шанцу, од Паруновца до Новог Села .
У делу изградње локалне путне мреже и улица дефинисаће се преиротети и динамика градње на основу реалних извора прихода и партиципатије грађана , односно месних заједница. Ближи елементи ( путни правци, дужина, трошкови изградње ) утврдиће се годишњим програмима развоја Општине Крушевац . Социјалистичка партија Србије подржаће све оправдане захтеве и потребе грађана у овој области , који имају нарочито за циљ развоја сеоских насеља , приватног пољопривредног предузетништва и заустављање миграције са сеоског подручија , а све у функцији равномерног развоја Општине.
У делу железничког саобраћаја започета је реконстукција пруге Сталаћ- Краљево. Због значајних корисника овог вида саобраћаја ( привреда, приватни предузетници, грађани ) ову реконструкцију треба завршити у 2008. години, како се не би успорио развој привреде овог краја, а у склопу тога реконструисати и железничку станицу у Крушевцу, са трајним решењем прелаза преко пруге према Јасичком мосту. Такође, урадити пројекат и отпочети електрификацију пруге Сталаћ- Краљево.
Водоснабдевање
У делу водоснабдевања завршити пројекат изградње проширења Фабрике пијаће воде у Мајдеву а пијаћом водом из овог система прикључити сва насеља са леве обале 3. Мораве и подјастребачких села. Дефинисати статус локалних водосистема Велика Ломница, Јабланица, Велики Шиљеговац, Рибаре и др. у јединствен систем снабдевања свих грађана општине чистом пијаћом водом. Приступити санацији и експлоатацији техничке воде у Читлуку и артерских бунара у граду и фабричким круговима, како би се та вода користила за опште- техничко технолошке потребе и чистиле улице, путеве и зелене површине. Извршити реконстукцију дотрајале водоводне и канализационе мреже у граду, привести и намени главни колектор од ФАМ-а до Западне Мораве, дела Гарског потока , а започети изградњу главног заштитног канализационог колектора од Ћелија до Крушевца. Месец април и октобар и надаље прогласити акцијом чистоће општине , уређења свих водотокова и њихово чишћење од отпадних материјала. Поред јавних предузећа у ову акцију организовано укључити грађане , ученике основних и средњих школа, механизацију и сл, како би се вода и водотоци заштитили и спречиле нежељене поплаве и друге последице;
Електроенергетика
У делу електроенергетике, наставити са изградњом и реконструкцијом електромреже и објеката у складу са потребама свих видова корисника. Искористити створене претпоставке на Акумулацији „Ћелије“ за изградњу мини хидроцентрале.
Реконструисати ниско напонску мрежу , изградити нове трафостанице како би се изједначила јачина струје у свим насељима, као и у граду;
Колико грађани знају о НИП – у
(Националном инвестиционом плану)
Досадашња актуелна власт у Србији формирала је НИП- Национални инвестициони план, који располаже огромним новчаним средствима. Она су се формирала од продаје и приватизације друштвених, а делом и државних предузећа. Међутим, код огромне већине грађана, није познато ко је оснивач и ко располаже овим средствима? Указују, с правом ,да је то ствар појединаца у Влади и да се она усмеравају према политичким истомишљеницима, местима и градовима где су на власти. Ово из разлога, што грађани Општине нису упознати са којим пројектима је, до сада , Општина конкурисала код НИП- а и ко је доносио одлуке о томе? Они постављају с правом питање, да ли је Скупштина општина разматрала предлоге пројеката и да ли је доносила одговарајуће одлуке? Сигурно је да Општина, још из ранијег периода располаже таквим пројектима и иста треба да конкуришу за њихову реализацију, односно за добијање средстава, јер су од интереса за све грађане Општине, Округа и Републике Србије. Ово из разлога што су у НИП-у огромна средства од приватизованих предузећа са овог подручја.
СПС се придружује захтевима грађана и сматра да средства НИП-а треба усмерити за реализацију између осталог следећих пројеката:
1. Изградња магистралног пута М-5 од Појата до Читлука;
2.Уређење реке Расине кроз град Крушевац;
3.Уређење приобаља Западне Мораве од Трстеника до састава са Јужном Моравом;
4.Проширење Фабрике воде у Мајдеву за сва сеоска насеља Општине и суседних општина;
5.Санитарна заштита и чишћење Акумулације „Ћелије“, са измештањем регионалног пута Крушевац-Крушумлија;
6.Северна индустријска зона за развој малих и средњих предузећа и самим тим запошљавање нових радника;.
7.Уређење излетишта Јастребац;
8.Наставак изградње Источне заобилазнице око Крушевца;
9.Наставак и завршетак Аеродрома „Росуље“
10.Уређење простора и експлоатација минералних и термоминералних вода ( Бела вода, Жабаре, Читлук, Рибарска Бања, Велика Ломница идр ) и запошљавање радника;
11.Електрификација железничке пруге од Сталаћа преко Крушевца до Краљева;
12.Завршетак радова на уређењу Археолошког парка- Лазаревог Града у Крушевцу;.
13. Завршетак изградње станова за младе брачне парове у Крушевцу;
14. Изградња микроакумулација на рекама и потоцима у функцију развоја пољопривреде.
Туризам
Излетиште Јастребац
Социјалистичка партија Србије ће се залагати за афирмацију и уређивање дугорочног концепта и стратегије развоја и организације јастребачког и подјастребачког простора, кроз следеће активности:
Проглашење излетишта Јастребац за туристичко место у складу са Законом о туризму;
Дефинисање права располагање над земљиштем Излетишта Јастребац уз израду одговарајућег урбанистичког плана;
Одређивање простора Излетишта, као градско грађевинско земљиште са дефинисањем режима коришћења;
Решавање питања нових локација, обједињавање начина коришћења, и градње комуналне инфраструктуре;
Имплементација Излетишта у систем општинских јавних служби за комунално одржавање;
Изградња регионалног пута Крушевац – Прокупље ,преко Мајорове чесме и Ајдановца, у циљу развоја и тразитног туризма.
Поред тога , организовати и укључити подјастребачка села у туристичку понуду Излетишта, а самим тим и у туристичку понуду Општине ( сеоски туризам, зелене пијаце, здрава храна и др.).
Рибарска бања
Поред лечења и рехабилитације оболелих, Рибарску бању треба даље развијати као туристички потенцијал и дестинацију путем:
Израде урбанистичког плана подручја Бање и проглашење Рибарске Бање за бањско место и туристичко насеље;
Дефинисање начина коришћења и располагање земљишта са Јавним предузећем „Србија шуме“ ;
Изградња дугорочног програма развоја Рибарске бање са ослонцем на коришћење домицијалних потенцијала насеља на подручју Рибарске бање и подјастребачких села која гравитирају Рибарској бањи, изградњу регионалног пута Рибаре – Вукања, фудбалског игралишта на Сунчанику , пута Рибаре – Бољевац, реконструкција Старог купатила и др.
Станоградња и одржавање
стамбеног фонда
Општина Крушевац , задњих неколико година се не бави и не располаже полазним основама за дефинисање концепта станоградње као социјалне и економске категорије.
Прибављање стамбеног простора, као основне и егзистенцијалне потребе породице, препуштено је искључиво тржишту и профитерима.
Због тога , у нашој Општини ,стан није социјална , већ искључиво економска категорија. Доказ за наведено је : нису завршени станови за младе брачне парове у насељу Прњавор 2 ( 186 станова ); престанком функционисања Фонда солидарне станбене изградње , наменска буђетска средства се умањују сваке године , са тендецијом да се потпуно угасе ; станоградња социјалних, односно непрофитабилних станова није обухваћена НИП-ом, и ако то, према потребама Општини Крушевац та средства и припадају.
Због уочених проблема и стања , а у циљу њиховог превазилажења, Социјалистичка партија Србије у Крушевцу ће се ангажовати на остварењу следећих циљева;
Донеће се дугорочна Стратегија решавања питања станоградње за подручје општине Крушевац;
Обезбедиће се средства ( општинска, републичка и из других извора ) за завршетак станова у Насељу Прњавор2 ;
Обновиће се трајни извори средстава за солидарну стамбену изградњу и критеријуми за доделу;
Увешће се стимулативни услови и погодности за изградњу и куповину јефтинијих станова преко вредности локација, начина кредитирања и др.
Такође, у области бриге о одржавању стамбеног фонда у вишепородичним зградама треба формирати јавни сервис- предузеће за пружање услуга власницима станова ( формирањем почетног фонда од стране Скупштине општине и савета станара згарде).
Проширити програм изношења смећа, одржавање гробља и зелених површина, како на поручју ГУП-а Крушевца ,тако постепено и за сва насеља на територији Општине.Приступити изради планова и пројеката за индустријски отпад и сточна гробља. Постојећу депонију комуналног отпада у Срњу , по пројекту , привести изградњи фабрике за прераду секундарних сировина.
Градска и сеоска гробља
Узимајући у обзир , да је површина за сахрањивање на Новом гробљу у Крушевцу заузета у највећим обиму, предузети мере за стварање услова за проширење истог ( израда урбанистичког плана, експропријација земљишта, израда пројекта и динамике програма реализације ). Такође, дефинисати програм дугорочне реализације дефицитарних , а урбанистичким планом дефинисаних садржаја ( економски део , крематоријум и др.) Од велике важности је да ће се проширењем Новог гробља отклонити проблем кружног саобраћаја (преко насеља Лазарице), као и изградња већег броја места за паркирање возила.
Дирекција за урбанизам и изградњу , Јавно комунално предузеће и органи месних заједница на сеоском подручју и на гробљима у приградским насељима, које покрива ГУП ,сачиниће заједничку стратегију начина и динамике за санацију, проширење и управљање гробаља у тим срединама ( Рибаре, Гревци, Зубавац, Росица, Каменаре, Треботин, Текије, Пепељевац, Лукавац, Бивоље, Лазарица, Читлук, Шогољ, Брајковац и др.)
Депоновање смећа
Урадиће се стручна експертиза у циљу преиспитивања и доказа оправданости изградње уређаја за коришћење биогаса , као енергента , на депонији у Срњу. Преиспитаћемо урађену студију оправданости изградње II фазе депоније са изузимањем новог простора, односно низводно од постојеће депоније. Урадићемо студију оправданости изградње објеката за селекцију смећа на самој депонији ( издвајање метала, пластике, дрвета и стакла- као секундарних сировина и компоста, као органског ђубрива за гајење украсног биља ).
Залагаћемо се да наведена депонија преузме улогу општинског, а затим и регионалног места за решавање проблема комуналног отпада, по комерцијалним принципима.
У оквиру наведеног програма и концепта дефинисаће се места за појединачна или групе насеља где ће се уз техничке и друге мере привремено одлагати смеће до његовог одвоза до главне депоније.
У томе посебно место и улогу имају : Јавно комунално предузеће , инспекцијски органи , органи месних заједница , као и руководства предузећа и установа.
Гасификација
Процес гасификације, нарочито у делу широке потрошње , односно довођење гаса до домаћинстава, заустављен је у периоду од 2000- 2006. године. Наиме, без обзира на створене просторне, материјалне и техничке претпоставке, у предходном периоду : урађеног магистралног вода, високог притиска 55 бара- Параћин – Појате – Крушевац, у дужини од 40 км, главне МРС Крушевац, капацитета 40м3 на час у Бивољском кључу, 12 км гасне мреже за привреду , извршене припреме и започета изградња за израду гасног прстена, који ће покрити широку потрошњу – створени су услови за прикључење на гас оних домаћинства, у зонама града која нису обезбеђена топлификацијом, преко Градске топлане.
Убрзаћемо гасификацију насеља, односно домаћинства у источном и јужном делу Града , као и субституцију дела јавних објеката, са чврстог горива на гас ( Болница, школски и спортских центри, обданишта и др. ).
Настојаћемо да се правним и другим средствима изједначе услови плаћања прикључака за све грађане ,без фаворизовања носилаца изградње и дистрибуције гаса.
Урадићемо дугорочну стратегију и концепцију гасисификације насеља ван подручја ГУП- а , а у зонама магистралне или секундарне мреже у оквиру регионалног концепта гасификације ( насеља поред Западне Мораве, према Трстенику, Александровцу, Брусу и Јастрепцу ).
Екологија
У области заштите животне средине у претходном периоду ангажовање , рад и утрошак средстава за ове намене усмерена је на институционално организовање , израда програма, путовања и стварање афера без дефинисања конкретне стратегије , циљева и динамике на решавању еколошких проблема. Значајни наменски приходи утрошени су ,пре свега, на отварање и опремање еколошке канцеларије, израду локалног еколошког акционог плана (који још није завршен), формирање Фонда за екологију, са плаћеном службом , што указује да су финансијски предуслови ненаменски употребљени.
Заштиту животне средине ставити у функцију бољег здравља свих грађана, а посебно деце. Испитивања која врши Завод за јавно здравље, морају чешће бити презентована широј јавности са ефикасним мерама на спречавању загађивача.
Поред тога,уређење плажа на Расини и Западној Морави морају имати приоритет.Такође,као спортско-рекреативне и наставне центре прогласити и урадити извођачке пројекте на Акумулацији Ћелије ,Јастрепца,Рибарске Бање,Наупара,Коморана,Багдале,Пионирског парка,Слободишта Излетиште кисела вода у Великој Ломници-бивше насеље Омладинске радне акције „Морава“ и другим слободним и зеленим шумовитим просторима,пре свега за децу,омладину,спортисте,али и за одрасле.
У наредном периоду, на плану решавања развојних питања у овој области, нарочито ће се посветити пажња на : изградњу статешког плана заштите животне средине за територију Општине, са завршетком локално започетог еколошког плана; наставак изградње заобилазнице, у циљу усмеравања транзитног саобраћаја ван градских стамбених зона и смањење аерозагађења и буке; убрзање процеса гасификације, у циљу смањења штетне емисије гасова; каналисање отпадних вода са изградњом уређаја за третман и прочишћавање истих; заштита и уређење приобаља и реке Расине, са решавањем питања третмана и каналисање отпадних вода дуж целог тока; изградња купалишта , спортских терена , дечијих игралишта , комерцијалних пратећих садржаја и зелених површина; увећање фонда зелених површина са уређењем и озелењавањем ( Парк Багдала, на простору Института за крмно биље , Слободиште, у зони према насељу Расадник 2 и у зони према Пакашничкој шуми , спортско- рекреативни центри Расина 1 и Расина 2); организована евакуација и третман комуналног , индустријског и медицинског отпада и решавање питања сточних гробних места.
Социјалистичка партија Србије ће интезивирати своју активност за остварење економске политике, као саставног дела развојне политике, а посебно ће се залагати за остварење права на безбедне услове рада и здраву животну средину. Неопходно је заштитити основне ресурсе у Општини ( воду, шуму, паркове, зеленила, ваздух и др.). Без обзира на немаран однос појединаца и неких предузећа у томе, али и актуелне власти према економији и заштити животне средине. Просто је невероватно да Крушевац нема водоприврдни инспекторат, па су нам зато у очајном стању приобаља скоро свих река и потока, а неке ( Пепељуша ) загађују ширу друштвену средину. Дивљих депонија има на стотине, а јавност није информисана о мерама и изреченим казнама за такве незаконите радње.
Грађанима није познато ко врши приобалска ископавања шљунка и песка поред Западне Мораве? Уколико законито врше, онда нека ископане рупе врате у првобитно стање, а не да остану баруштине које загађују околину.
СПС се залаже за оштро кажњавање починилаца еколошких штета и строгу проверу сваког новог инвестиционог пројекта. Ширење свести, о потреби и начину очувања здравих животних услова, приоритетан је задатак органа локалне самоуправе, јавних комуналних предузећа, као и друштвених организација ( Покрета горана, Бела Бреза, еколошких удружења и др. ), али и васпитно- образовних организација.
Социјалистичка партија Србије
и грађани општине Крушевац
Крушевац је, без обзира на бројност политичких партија, град социјалиста и средина изразитих развојних потенцијала, привреде и пољопривреде, разноврсност у инфраструктури и извозне експанзије, са значајним резултатима у међународним релацијама. Град младих и образованих , град памети и стваралаштва, са јасним опредељењима и општом подршком за јединствену Србију. Иманентна су му залагања за социјалну правду, а са Социјалистичком партијом Србије за највише вредности , са гаранцијама за остваривање политичких права и слобода грађана на нивоу највиших светких стандарда.
У ери појачане примене најсавременијих компјутеризованих и електронских машина и уређаја високог степена роботике, усвајања програма који су у техничко- технолошком погледу на највишем нивоу, остваривања значајних домашаја у области друштвених делатности и културних вредности високог респектибилитета, наш Крушевац је, заиста, изузетан амбијент за пуни процват и реализацију идеја и програма Социјалистичке партије Србије.
На основу свега што је урадила од свог оснивања, за своје грађане и чланове, Социјалистичка партија Србије у општини Крушевац нема чега да се стиди. Напротив, она ће и даље, снажније и организованије, укључити креативне снаге и добронамерне људе у реализацију трајног програма све укупног развоја свих наших села и Града, уз укључивање највиших стандарда, како би смо још спремније корачали у будућност. Наш циљ је стална борба за већи и бољи животни стандард свих грађана, уз поштовање свих принципа, посебно социјалне правде.
Интереси Социјалистичке партије Србије у Крушевцу подударају се са интересима младе генерације, јер залаужући се за бесплатно школство, здравство, повећање животног стандарда, заштиту права свих оних који живе од свог рада, а уводећи технолошке иновације које су нам доступне, залажемо се за афирмацију политике која се мора водити у интересу младих.
Младима се мора дати приоритет у запошљавању, првенствено код младих брачних парова, ради отклањања материјалних препрека за повећање наталитета. Подстицаћемо предузетништво , омогућавати веће ангажовање младих у пољопривреди , као и оживљавање система омладинских и студентских задруга ( у чему општина Крушевац има значајно искуство: омладинске задруге „Багдала“, „Младост“ и др.).
СПС сматра да је Партију потребно освежити новим , младим и способним кадровима и тако јој вратити важну интелектуалну димензију у обнављању њене политике.
У исто време, СПС ће посебну пажњу посвећивати заступљености жена у органима СПС и њеним представницама у органима власти и органима управљања у јавним предузећима, установама, организацијама, саветима и комисијама.
Истрајаваћемо на подршци пуног поштовања и остваривања Уставом загарантованих и Програмом Социјалистичке партије Србије прокламованих личних права и слобода грађана, посебно у области запошљавања , рада и радних односа, вероисповести и политичке припадности. Остваривање ових права и слобода интерес је и чинилац укупног духовног и материјалног просперитета.
Социјалистичка партија Србије – увек на бедему људскости и разумевања.
Кад добро размислимо...
сви смо социјалисти
На адресу Општинског одбора СПС Крушевац, Обилићева 30, стигло је на стотине писама са конкретним примедбама и предлозима. Зато овом приликом издвајамо неколико . Остала ћемо проследити надлежним органима, а нека од њих штампаћемо у наредним бројевима СПРЕС-а.
„Одличан сам ђак једне средње школе. Њом руководе професори , родитељи и представници власти. Могу ли ја , или неко од мојих пунолетних другара да буде члан школског одбора. Било би то добро и боље за нашу школу и све нас“.
„Пролазим поред Расине. Око њених обала све и свашта: пластика, стакло, отпад дрва. Околина смрди. Казните загађиваче!. Позовите нас да заједнички уређујемо наша приобаља и то најмање три пута годишње. Хоћу да се купам у чистој реци и удишем свеж ваздух“.
„Моја породица станује у новој улици чије је име непознато за све нас. Велике трошкове морам да поднесем да бих добио, за четворочлану породицу, потребне исправе. Вратите нам улицу Веце Корагина, ђака Крушевачке гимназије, народног хероја и борца против фашизма“.
„Причали су ми 70-тих година: Брана на Расини зауставиће нанос муља у Ђердап; нестаће бујице и ерозије; биће организован риболов; Крушевац ће имати најчистију воду за пиће, а саградиће се хидроелектрана. Све то урадише , али немамо хидроелектрану, а на нама је да је изградимо и санитарно заштитимо Акумулацију Ћелије“.
„Живим са супругом у једном подјастребачком селу. Имамо по 75 година, али смо без деце. Немамо никаквих прихода, осим нашег рада. Здравље нам је нарушено. Има ли неко у општини ко се брине о старачким домаћинствима? Обиђите нас. Нисмо једини, нажалост“.
„Завршила сам вишу школу, удата сам и родила сина. Муж и ја смо већ близу осам година на Бироу за запошљавање. Радили смо преко Омладинске задруге „Багдала“ а потом смо напунили 30 година живота. Они више не смеју да нас позивају на посао. Постојали су критеријуми и приоритети за запошљавање. Хоћу да рађам и проширујем породицу, али од чега ћемо живети? Да ли ће нас родитељи издржавати? Можемо ли и како ћемо ми, незапослени, да утичемо на запошљавање и боље сутра“?
„Предузеће у коме смо супруга и ја радили је пре пет година пропало. Имамо двоје незапослене деце, али смо и ми без прихода. Надничимо и некако преживљавамо. Како да изађемо из ове ситуације? Има ли солидарности у нашој општини“?
„Свакодневно пролазим поред Дома Војске у Крушевцу. Објекат пропада. Прошетам до Пакашнице, али и тамо војни објекти запуштени. У касарни велики број возила , али ми се чини да нису у возном стању. Можемо ли да се озбиљно организујемо и да ове проблеме заједно с Војском, и у њену корист, овакве проблеме решимо“.
„Био сам присутан када су пет аутобуса из Београда, са ђацима хтели да исти изађу код Лазаревог града. Ђаци изађоше, а аутобуси одоше ван града да се паркирају. Па зар стварно нисмо омогућили аутобусима паркиралиште за ђачке екскурзије у близини Лазаревог града? Морамо то заједнички да решимо“.
„Недеља пре подне. Са унуком, десетогодишњим, прошетах поред бивше фабрике воде у Читлуку. Огроман простор, ограђен жицом, запуштен.Базени, нисам их бројао, али их има неколико, али су празни, а фабрика? Незнам у каквом је стању . Мој унук ми рече: Деко, овде би могао бити аква парк. Базени за пливање, али и рибњаци. Напиши то и пошаљи на разне адресе“. „Урадићу то, обећах унуку. Можда ће се овај захтев и реализовати“.
Поред ових писама, стигли су и следећи захтеви:
-гасификација месних заједница „Драгомир Гајић“, Мудраковац, Јасика, Треботин, Жабаре, Мала Врбница, Читлук, Пепељевац, Текије, Паруновац и др.
- асфалтирање улица Драгољуба Ћурчића, Ратка Пешића, Вишеградске, Поп Љубине, Гашине, Милетине буне, Ђорђа Ђорђевића, Вука Караџића и др.
- асфалтирање пута Треботин – Мачковац, Јасика – Велика Крушевица, Зебица – Велико Крушинце – Срндаље, Мало Гркљане – Мали Купци, Бела Вода – Брајковац – Коњух, од Лазаревца према Милутовцу и др.
- увести телефонију у селима Зебица, Велико Крушинце, Срндаље, Мала Река, Рлица, а побољшати у Великом Гркљану, Малом Гркљану, Малим Купцима и др.
Општински одбор СПС Крушевац се најсрдачније захваљује грађанима општине на упућена писма и предлоге која су дали. Надајмо се да ће се ови захтеви и проблеми реализовати. Сви смо ми Социјалисти!
Уместо закључка
У овом документу уграђени су многобројни захтеви и на значени проблеми грађана општине Крушевац, а пре свега младих, месних организација и чланова СПС. Они су реални и од интереса су за све грађане. Захтеваћемо да се исти уграде у годишње и вишегодишње програме, односно стратешке планове развоја општине.
Због тога овај документ није скуп жеља, већ је објективан и потребан.
Органи СПС у општини не одустају ни од једног датог предлога и захтева ,али када су у питању приоритети ,опредељују се за оне који имају капиталан и свеопшти значај.
Такође,органи СПС подржаће и све нове предлоге,захтеве и сугестије,који буду упућени на адресу СПС.
Због свега тога,чланство и органи Социјалистичке партије Србије у Крушевцу ће у свему овоме дати свој несумњив,доказан,стваралачки и градитељски допринос.
Поштовани,
Изађимо масовно на изборе 11.маја 2008.године и гласајмо за листу кандидата за народне посланике, Социјалистичке партије Србије, за Народну Скупштину Републике Србије и за листу кандидата, за одборнике у Скупштини Града Крушевца.
Наш глас, ГЛАС НАРОДА, је за модерну, слободну и јединствену Србију, за мир и социјалну правду, за лепшу будућност деце, младих и свих грађана, за просперитет наше јединствене домовине.
ГЛАС НАРОДА ће се чути и даће подршку Социјалистичкој партији Србије, њеном програму и кандидатима, јер само тако живот свих грађана може бити бољи и достојаствен. Овај документ постављен је и на сајту www.sps-ks.org.yu, а сви ваши захтеви, предлози и сугестије биће прихваћени и преко E-mailоva : Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. i Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
ОПШТИНСКИ ОДБОР
СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ
23.03.2008. године, КРУШЕВАЦ