У организацији Градског завода за јавно здравље Крушевац и Хуманитарног удружења „Мајка Јевросима“ из Крушевца, 29. јануара 2016. године, у Белој сали КЦК Крушевац, обележена је недеља борбе против рака грлића материце. Стручно предавање о овој опакој болести пред пуном салом КЦК одржала је специјалиста Завода за јавно здравље Крушевац госпођа др Мирјана Аврамовић. Такође, на здрвственим трибинама одржаним у организацији Форума жена Расинског округа у Трстенику, Варварину и Ћићевцу, одржана од стране др Данијеле Милосављевић и др Марине Радовић стручна предавања о потреби раног откривања рака грлића материце како би се у великој мери сузбила ова болест која угрожава животе великог броја женске популације у свету, па и код нас у Србији. Са преко 1300 новооболелих и приближно 500 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом. Веома посећене здравствене трибине.

СИНИША МАКСИМОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Посланичке групе СПС на Деветој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије на заједничком и јединственом претресу о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат хитне санације од поплава) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој.

“У оквиру овог заједничког претреса којим су обухваћена четири закона о потврђивању споразума, уговора и конвенција, ја ћу говорити пре свега о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој за пројекат хитне санације од поплава.

Као што је познато, Србију су у мају месецу ове године задесиле катастрофалне поплаве, које су проузроковале несагледиве штете. Пре свега, било је људских жртава, али и штете које су нанете енергетском сектору, пољопривреди, инфраструктури. Све ово имало је за последицу значајно ослабљење привреде Србије и већи пад БДП.

Укупна штета од поплава процењена је на чак 1,7 милијарде евра, што је морамо признати тежак удар за економију наше земље. Од овог износа 885 милиона евра износи штета на уништеним материјалним добрима у 24 општине које су највише погођене поплавама.

Поплаве су изазвале штету у износу од 2,7% бруто друштвеног производа, а и губитке у износу од 2% бруто друштвеног производа.

Процењује се да штета нанета секторима енергетике и рударства износи 488 милиона евра. Преко 90% штете је причињено угљенокопима и термоелектранама. Штета нанета Јавном предузећу „Електропривреда Србије“ и Рударском басену „Колубара“ Велики Црњени и „Тамнава-Западно поље“, које производе око две трећине производње угља у Србији, су потпуно потопљена.

Нарочито компликовано и скупо ће бити исушивање и санација угљеног копа „Тамнава-Западно поље“, где је услед обилних падавина формирано језеро површине 15 квадратних километара са просечном дубином око 14 метара.

Сектор пољопривреде претрпео је такође огромне губитке. Процењена је штета у износу од 220 милиона евра. Око 80.000 хектара обрадиве површине је потопљено а око 33.000 малих и средњих пољопривредних домаћинстава је погођено овим поплавама.