Свечаном седницом Општинског одбора СПС-а Ћићевац и пригодним поетским програмом 13.10.2015. године у Ћићевцу обележен је дан ослобођења Ћићевца у II светском рату. Своју поезију говорили су Бора Видојковић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић. Свечаној седници присуствовали су и бројни гости из СПС-а Расинског округа и локалних партија из Ћићевца. Организацију целокупног програма на својим плећима изнео је општински одбор СПС-а из Ћићевца на челу са Драгишом Ивановићем - председником Општинског одбора СПС-а Ћићевац.
Драгишa Ивановић - председник Општинског одбора СПС-а Ћићевац
Љубодраг Обрадовић
КОСОВО И МЕТОХИЈА
Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.
На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.
И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!
И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето данас у ветар вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!
Низ Косово Поље бију дамари…
Уз Метохију, ко душом, клизи носталгија.
Кад се истрајно сања, сан се оствари!
Косово ће божурима опет да метохија!.
© Љубодраг Обрадовић
Мића Живановић
ЖАЛ
Еј, како је оно било
Кад смо као гладни вуци
кидисали чим би стигли
на саборе и игранке
на седељке и уранке
Гледали нас девојчурци
оморике, брезе танке
на уснама месечина
у очима део неба
А ми, бесни, само снага
ништа не знаш, ништа немаш
а ништа ти и не треба
Ех, како је је оно било
Где заноћиш ту осванеш
залуд страже родитељске
сви чувају ал’ не вреди
од погледа тело дрхти
без додира и без речи
чини ти се небо гори
крв пенуша бију била
па ко може да те спречи
да избави од лудила
како на пут да ти стану
кад ти путем и не идеш
него летиш имаш крила
Јој како је оно било
Кад смо као гладни вуци
што кидушу на торове
кидисали чим би стигли
За те муње и громове
све бих дао што сам стеко
проћердао у бесцење
сва та знања и признања
и светиње и домове
Нека опет ништа не знам
па нек опет ништа немам
само жељу ал’ онако
само снагу ал’ онако
као што је онда било
© Мића Живановић
Бора Видојковић
Драгишa Ивановић - председник Општинског одбора СПС-а Ћићевац
Љубодраг Обрадовић
КОСОВО И МЕТОХИЈА
Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.
На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.
И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!
И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето данас у ветар вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!
Низ Косово Поље бију дамари…
Уз Метохију, ко душом, клизи носталгија.
Кад се истрајно сања, сан се оствари!
Косово ће божурима опет да метохија!.
© Љубодраг Обрадовић
Мића Живановић
ЖАЛ
Еј, како је оно било
Кад смо као гладни вуци
кидисали чим би стигли
на саборе и игранке
на седељке и уранке
Гледали нас девојчурци
оморике, брезе танке
на уснама месечина
у очима део неба
А ми, бесни, само снага
ништа не знаш, ништа немаш
а ништа ти и не треба
Ех, како је је оно било
Где заноћиш ту осванеш
залуд страже родитељске
сви чувају ал’ не вреди
од погледа тело дрхти
без додира и без речи
чини ти се небо гори
крв пенуша бију била
па ко може да те спречи
да избави од лудила
како на пут да ти стану
кад ти путем и не идеш
него летиш имаш крила
Јој како је оно било
Кад смо као гладни вуци
што кидушу на торове
кидисали чим би стигли
За те муње и громове
све бих дао што сам стеко
проћердао у бесцење
сва та знања и признања
и светиње и домове
Нека опет ништа не знам
па нек опет ништа немам
само жељу ал’ онако
само снагу ал’ онако
као што је онда било
© Мића Живановић
Бора Видојковић