Влада Србије је у четвртак усвојила предлог за опозив три амбасадора и именовање десет нових. Опозвани су, због истека мандата, амбасадори из Шведске, Норвешке и Португалије, а именовани су амбасадори у Немачкој, Хрватској, Грчкој, Португалији, Норвешкој, Аргентини, Либану, Саудијској Арабији, Катару и Индонезији. И то је све што министар спољних послова Ивица Дачић сме да каже о кадровским решењима у дипломатији (о којима је, иначе, претходних дана у медијима било доста спекулација) јер је правило да се о именима говори тек пошто се добије агреман од државе домаћина.
У разговору за „Политику“ шеф српске диполоматије и први потпредседник Владе најављује и да ће до краја године бити именовано још двадесетак амбасадора и генералних конзула, а у наредним недељама ће бити нових предлога за та места. Тиме ће бити попуњена сва до сада упражњена места на челу дипломатско-конзуларних представништава (ДКП).
-Нико није опозван пре истека мандата и за сада нема потребе за тим. То ће се догађати изузетно ретко, у случајевима када дође до неке грешке у раду. Поред тога, изузетно ретко се користи пракса да амбасадор остане дуже него што му је мандат. И, треће, залагаћемо се да се заиста само изузетно на тим руководећим местима налазе људи који су у пензији. То значи да желимо реформу дипломатије, обнову дипломатског кадра…
Колико имате пензионера на амбасадорским позицијама?
Двадесет, од укупно 98 ДКП, плус конзулат у Стразбуру и Културно-информативни центар у Паризу. Петина, дакле. То није сметња да неко буде амбасадор, али то треба да буде изузетак.
У нашем случају се баш не би могло рећи да је изузетак?
Зато и кажем. Зато и желимо да то буде са одређеним оправдањем. Значи, уколико је реч о потреби службе или о везама и угледу које та личност има у одређеним земљама. Сигурно да ми нећемо укинути ту врсту ангажовања људи, али ће тога бити све мање и мање.
О реформи дипломатије говорио је и ваш претходник Иван Мркић, па су за 21 месец његовог мандата постављена 54 амбасадора, конзула, шефа мисија, а ви сте до сада поставили четири.
И сада још десет.
Зашто се тако тешко договарате, је ли ствар у квотама које имају коалициони партнери?
Не, Нема ту квота, то не постоји.
А је ли тачно да постоји листа с именима ко је кога предложио у дипломатске мисије? Рецимо, како је „Политика“ незванично сазнала, да је Расим Љајић предложио Емира Елфића за Либан, Томислав Николић свог саветника Оливера Антића за Португалију, Александар Вучић је сам рекао да је његов избор Душан Црногорчевић који иде у Берлин…
Па да, али то нису партијски предлози. Не постоји по партијској линији никакав кључ нити критеријум ко треба кога да запосли. Ја нисам довео овде у МСП никога из СПС.
А постоји ли та листа?
Не, не постоји. Постоје разговори о томе. И као што сте ви сами објављивали на основу ваших извора који понекад и нису тако поуздани, има таквих састанака и тих састанака ће бити и даље. Ми смо се у принципу договорили о начину како ће то даље функционисати.
Шта је с добром праксом која је некад постојала, како кажу дипломате, да се свако после истека мандата врати у Београд на неко време?
Та пракса и даље постоји.
Али ми видимо да неки људи иду с једног на друго амбасадорско место.
То је само у изузетним случајевима, због потребе службе.
Па је тако потребно да Ана Урошевић из Рима иде у Брисел?
Ја нисам поменуо ниједно име, нити сам потврдио да је тачно. А кад је реч о Црногорчевићу, пошто је то име које је поменуо премијер – дуго је решење за то место тражено ван дипломатских кругова и ово је решење које долазу из нашег Министарства и то је тај пример позитивног изузетка. Говори језик, добар дипломата, потреба службе,без обзира, дакле, што је отишао у пензију и сад је амбасадор у Шведској коме истиче мандат. Такви изузеци су оправдани.
Какве су шансе да зауставите пријем Косова у Унеско?
Седница Извршног савета Унеска је у октобру, а седница Генералне конференције која доноси ту одлуку је у новембру. Генерална конференција доноси коначну одлуку двотрећинском већином гласова. Али, не рачунају се уздржани. То се ставља на дневни ред на предлог Извршног савета, који одлуке доноси простом већином. Рачунају се такође само они који су гласали за или против. То значи да је теоретски могуће да се с веома малим бројем гласова донесе одлука која нама не би одговарала. У Извршном савету је однос изузетно неповољан за нас зато што од 58 чланица, 33 су признале Косово. На Ирини Боковој, директорки Унеска, сада је да донесе одлуку хоће ли предложити стављање те тачке на дневни ред Извршног савета или не.
Каква су ваша очекивања?
Ова ситуација је један потпуни преседан и зато је она веома компликована. С наше стране ми треба да урадимо све што можемо зато што сматрамо да Косово ни формално ни суштински не испуњава услове да постане пуноправни члан Унеска. Формално зато што ниједан међународни правни акт није укинуо Резолуцију 1244, па чак ни то што неке државе појединачно, билатерално, признају Косово не значи да је та Резолуција укинута и да је промењен статус Косова у УН. С друге стране, Косово суштински не испуњава услове зато што не може да испуни суштину Унеска као организације, а то је очување и заштита културног наслеђа. На Косову је уништено више од 250 православних цркава, манастира, гробаља у последњих 20 година, паљене су цркве, рушени крстови с цркава о чему постоје телевизијски снимци… Поред тога, четири наша бисера су под заштитом Унеска – Грачаница, Дечани, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка. И то имају статус који је Унеско донео – статус светске културне баштине у опасности. Ево ја постављам јавно питање – од кога су у опасноси? Од ових истих који треба да буду чланови Унеска? То би био врхунац лицемерја. То би било пљување те организације самој себи у лице.
Али, када би их и примили то не би био први преседан везан за Косово.
Наравно, не значи да је међународни поредак праведан и тога смо ми свесни. Али, ми треба да урадимо све што је до нас да то спречимо. И ја сам зато и позвао, у договору с председником Владе Вучићем, све, цело наше друштво, СПЦ, све друге верске заједнице, САНУ, Матицу српску, истакнуте појединце у дијаспори и свуда, да се огласе и да заједнички делујемо како би спречили доношење једне такве одлуке.
Јесте ли на састанку са патријархом у четвртак утврдили некакву стратегију?
Нисмо ми утврдили никакву посебну стратегију. Једноставно, сви који буду одлучивали о томе треба да буду упознати са чињеницама. А то значи, као што је СПЦ већ говорила, да ће се они обратити помесним православним црквама у свету, затим другим црквама, као што је Католичка, Протестантска, другим религијама, као што је исламска заједница, јеврејска заједница…
А све те заједнице с Косова су подржале Тачијев захтев за пријем Косова у Унеско.
Питање је под чијим су утицајем те заједнице на Косову. Више пута смо из самог Ватикана добијали упозорења да има много деловања које је у супротности са званичним ставом Ватикана.
Петрит Сељими каже да имају 15 држава које лобирају за пријем Косова у Унеско, које су утицајне у Европи и на другим континентима. Има ли Београд можда неку сличну подршку? На шта ви рачунате?
То је жалосно ако имају само 15. На шта су потрошили силне паре? Те земље су толико принципијелне да су када је била Палестина биле против њеног пријема. Ако прође Косово, следећи ће бити неки други региони који нису признати од Уједињених нација. Зато је боље за Унеско да не отварају Пандорину кутију. Што се нас тиче, ништа нас неће изненадити. Не би било први пут да се пред очима целог света руши међународни правни поредак.
Србија јесте за дијалог и ми хоћемо да будемо фактор мира и стабилности, али нико нам не може одузети право да штитимо наше националне и државне интересе, наш српски национални идентитет. И то што смо пружили руку за дијалог никако не значи да смо их подигли увис, у знак предаје. Ми овде служимо нашем народу и држави и наша обавеза је да учинимо све да овакво лицемерје не прође. Ово би била награда за етничко чишћење и уништавање верског и културног наслеђа на Косову и Метохији. Пред очима целог света Хашим Тачи каже да оне верске заједнице које су подржале његов захтев обухватају 96 одсто становништва Косова, дакле, да Срба, да православних на Косову има само четири посто. Где су остали Срби?
Министарка Јадранка Јоксимовић је демантовала да се од нас тражи да направимо прихватни центар за 400.000 миграната и каже да сами треба да дефинишемо колико можемо да решавамо тај проблем. Колико ми миграната можемо да примимо?
Не знам детаље везане за ову причу о мигрантима, јер се друга министарства тим питањем баве. Али, то је тема на коју ни Европа нема одговор, а сигурно га неће имати ни Србија. Ми смо само колатерална штета.
Али морамо да имамо неки одговор, то треба да буде у оперативном плану за мигранте који треба да буде завршен до краја месеца као део акционог плана за поглавље 24.
Ја морам увек да сваком кажем у лице оно што мислим када је лицемеран. Када Европа направи акциони план за решавање мигрантске кризе Србија ће га одмах преписати.
Да ли ће следеће недеље, на Преображење, бити седница Главног одбора СПС-а на којој ће бити изабрани органи странке, као што сте најавили?
Неће бити на Преображење. То би симболички било лепо, али не бих да то везујем за верски празник. Биће до краја месеца.
Хоће ли бити неких изненађења када је реч о избору руководства у односу на оно о чему се спекулише?
Биће. Може да буде. Нећете ме навући да вам кажем било шта. Никоме ништа нисам рекао. Ко ће бити у руководству СПС-а знам само ја. И нико више!
Да ли би вас изненадили парламентарни избори за пола године?
Не би ме ништа изненадило, зато што свако ко се бави политиком мора да буде спреман на изборе. Али ја мислим да је за Србију важна политичка стабилност и да је то предуслов за успех економских реформи и развој Србије. У Србији има политичке стабилности и нема разлога за одржавање ванредних парламентарних избора. С друге стране, било би логично да истог дана буду одржани локални и покрајински избори. Спремајући се за те изборе, ми смо спремни и за сваке друге изборе. Тако да никакав проблем не постоји око тога да ли треба да буду избори или не, осим тога да ли је премијер задовољан како Влада функционише или жели неке промене или нови мандат народа да би имао на располагању неке шире механизме или неке нове људе.
Имате ли неке назнаке да жели то?
Не знам, никад ми то није рекао.
Вучић недавно у интервјуу „Политици“ каже: „Кад ме Ивица Дачић критикује пред странцима, он увек каже – не могу толико кратко да планирам као Вучић. Он воли изборе, стално размишља о њима“.
Мислим да из тога није јасно ко се за шта залаже. Он мене стално задиркује, а и ја њега. Ја њему говорим да он стално говори о изборима, реконструкцији, а да ја не могу на тако кратак период како он замишља. С друге стране, он мене чика да ја уопште не волим изборе, да сам на власти 22 од 25 година. И онда је био један занимљив догађај. Када сам био у Етиопији на седници Афричке уније видео сам документ „Африка 2063“, што је сто година од формирања Афричке уније. Када је дошла председница Афричке комисије Зума, ја сам је одвео код премијера Вучића на састанак и онда сам је замолио да ми да онај документ да поклоним премијеру. Она га стварно извади и ја му кажем: „Ево, види како се планира. Код тебе треба да правим документ „Србија, децембар 2015““.
Шалу на страну, ја поштујем Вучићев динамизам и жељу за честим мерењем пролазних времена, али мислим да ће Србија бити нормална земља тек када буде имала нормалне процедуре и рокове за одржавање избора који су редовни. У том смислу се и залажем за то да се ванредни избори одржавају само онда када постоје нерешиви политички или било који други проблеми који морају да се реше.
Извор: Политика