foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

ДОБРОДОШЛИ У СПС

Untitled-34.jpg

Спот СПС-ЈС Крушевац 2020

Претрага

Најновије вести


Уочи посете Бриселу, где ће се састати са бројним званичницима Евроске уније, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић дао је интервју недељнику New Europe који можете прочитати на следећем линку: 
https://www.neweurope.eu/article/interview-with-ivica-dacic-speaker-of-the-serbian-parliament/

У наставку текста превод на српски са фејсбук странице СПС-а

Где је Србија данас у погледу европског пута у односу на 2008. годину?

И тада, као и сада, наша жеља и спремност за убрзано приступање Европској унији били су већи него што је ЕУ дозвољавала. Чак и данас верујемо да заслужујемо да будемо много ближи пуноправном чланству него што то показује наш формални статус у преговорима. Од Самита у Солуну 2003. године, где се ЕУ обавезала да ће прихватити балканске државе у своје чланство, Србија се све време суочава са многим политичким условима, чије је испуњење неопходно да би се напредовало за неколико корака ка чланству. У прошлости је то, на пример, било регулисање односа са Црном Гором, затим изручење преосталих оптуженика Хашком трибуналу и увек актуелно питање Косова и Метохије. Политичка условљеност нашег чланства у ЕУ константа је на нашем европском путу. Тако је и данас када је реч о Косову и Метохији. Међутим, ми то прихватамо и покушавамо да пронађемо решење, без обзира на то да ли је условљавање поштено или не. Приступање Европској унији је стратешки циљ Србије и постићи ћемо га, пре или касније. И за Србију и за ЕУ је боље да то буде пре него касније, али не можемо утицати на понашање ЕУ и од тога зависи брзина нашег приступања. То је увек политичка одлука.

Каква је тренутна позиција Србије  и који су изазови на путу ка ЕУ?
Што се тиче формалних преговора о приступању, отворили смо 18 од 35 преговарачких поглавља. Пре неколико дана, 22. јуна 2021. године, у Луксембургу је одржана Међувладина конференција, на којој је формално представљена нова методологија преговора и сада настављамо преговоре по овом новом моделу. Спремни смо да отворимо два кластера и надамо се да ће то бити остварено током председавања Словеније до краја ове године. Мислимо да смо обавили много бољи посао од онога што се може видети из формалног резултата. Увек смо ишли брже него што је ЕУ желела да прихвати. Чак и када смо се 2009. године пријавили за пуноправно чланство, многи су нас упозорили да то не треба чинити и статус кандидата чекали смо наредне две и по године. Генерално, наш рад на прилагођавању стандардима ЕУ је сталан. Обухвата све нивое од општина до владе и министарстава, јер је чланство наш заједнички, стратешки циљ. Србија се мења и стално прилагођава критеријумима ЕУ јер је за нас добро да имамо ефикаснију економију, организованије и јаче институције. Да ли ће ово завршити резултатима у преговорима са ЕУ, не зависи само од нас. Наш европски пут је често успорен због проблема у самој ЕУ. Понекад је то мигрантска криза, понекад Брегзит, па избори за Европски парламент или неслагања међу утицајним чланицама. У сваком случају, Србија би могла много брже да напредује ка ЕУ, али то често спречавају честе препреке и одлагања које поставља друга страна.

Каква је будућност Србије на путу ка ЕУ?


Да су критеријуми били само преговарање о поглављима и испуњавање услова за чланство који су важили у свакој претходној рунди проширења ЕУ, био бих врло оптимистичан да би Србија могла врло брзо да дође на врата ЕУ. Нажалост, то није случај, јер је проширење ЕУ првенствено политичка одлука чланица ЕУ. Као што знате, једно од наших преговарачких поглавља, последње, названо је „Остала питања“. То је у ствари главни политички услов и тиче се Косова и Метохије. Ниједна нова чланица ЕУ до сада није имала такво политичко поглавље, али то је у реду. Дијалог са Приштином водимо скоро 10 година под покровитељством ЕУ и тражимо решење за Косово и Метохију које би било резултат компромиса и донело би дугорочни мир и стабилност. Понекад ми се чини да је само Србији стало до тог дијалога и његовог успеха. Никада то нисмо прекидали ни одлагали. То је учинила друга страна. Дијалог никада није стао због нас, већ често због ЕУ.


Како избалансирати тренутну спољну политику Србије са спољном политиком ЕУ? 


Наша спољна политика је већ у великој мери усклађена са политиком ЕУ. То добро знам јер сам шест година био и министар спољних послова. Ипак, постоје нека питања где се наша политика не може подударати, на пример, у вези са санкцијама против Русије. Србија је суверена земља. Још увек није чланица ЕУ и има своје интересе у односу на Русију, која је сјајан трговински партнер, али и пријатељ. Од почетка смо сматрали да су европске санкције против Русије погрешна одлука, која неће имати ефекта и не може се доследно спроводити. Свака чланица ЕУ, почев од Немачке, на неки начин крши санкције против Русије. То није доследна политика.


Зашто је Србија важна за ЕУ и обрнуто?


Занима ме пре свега зашто је Европска унија важна Србији и зашто бисмо требали постати чланица ЕУ. У суштини, Србија је већ дуго део ње. Ако погледамо најважнији аспект интеграције, то је повезано са економијом. ЕУ је без сумње наш највећи економски, трговински и инвестициони партнер. Отприлике две трећине наше економије повезано је са тржиштима Европске уније. Далеко највећи инвеститори у Србији су из европских земаља. Стога смо у потпуности интегрисани у европске ланце производње и снабдевања и то нас чини саставним делом европског економског простора. То не би био случај да нема заједничких интереса. И зато је Србији потребна Европска унија. С друге стране, Србија је највећа и најутицајнија држава западног Балкана, једини преостали регион Европе који још увек није интегрисан у ЕУ, тако да је наш позитиван утицај на стабилност и напредак у региону пресудан. Нисам једини који ово говори, то говоре и европски и светски званичници на највишем нивоу. Стога, када је реч о процесу проширења - што је историјски највеће достигнуће Европске уније - остаје један недовршени посао; а то је интеграција западног Балкана.


Како се суочити са изазовима у регионалној политици и како ојачати односе са суседним земљама?


Односи са суседима су нам, заједно са ЕУ, један од спољнополитичких приоритета и томе посвећујемо велику пажњу. Србија је највећа држава у региону и има далеко најјачу економију, али не верујемо да нам то даје за право да на некога вршимо притисак или на било који начин злоупотребљавамо тај положај. Напротив. Ово видимо као нашу обавезу да учинимо односе у региону што отворенијим како би сви могли имати користи од те отворености. Сви суседи који нас окружују посвећени су ЕУ, али тај процес траје предуго и људи из године у годину губе веру да ће се то икада догодити. Стога смо понудили разне иницијативе за јачање наших веза са ЕУ и уклањање свих препрека које успоравају нашу трговину и кретање људи. Иницијатива председника Вучића названа „мини шенген“, коју су одмах прихватиле Албанија и северна Македонија, заправо је европски модел отворених тржишта и граница који желимо да успоставимо на Балкану. Желимо да учинимо све што можемо и пре него што уђемо у ЕУ. Не морамо само чекати тај тренутак, пуно ствари можемо учинити сами. Посебно за помоћ у сузбијању пандемије када подршка не долази са других страна, укључујући и Европску унију.


Шта је са Косовом и Метохијом?


Желимо да нађемо решење. Не желимо да питање Косова и Метохије остане под статусом кво. Све док не постоји решење, српска заједница на Косову и Метохији живи у страху за своју безбедност и сигурност своје имовине, а то је неодрживо стање. И наше цркве и манастири су под сталним притиском Албанаца. Инциденти су чести, од узурпације црквене имовине до оштећења цркава и гробља. Желимо да то престане. Због тога смо читаву деценију били стрпљиви и конструктивни у дијалогу који водимо под покровитељством ЕУ. Међутим, нисам сигуран да сви у овом кругу желе да се пронађе решење. На пример, зашто Приштина није испунила једину обавезу коју је преузела пре осам година, да формира Заједницу српских општина? Не верујем да су ЕУ, САД и други толико немоћни да не могу утицати на испуњавање ове једине обавезе. Ипак, упорни смо и стрпљиви, не одустајемо од дијалога и не напуштамо преговарачки сто, јер знамо да је то једини начин да се дође до решења. Шватамо да решење не може бити идеално за обе стране, али требало би да нам пружи простор за изградњу будућности у миру, без напада и страха за безбедност.