Преминуо је Радош Смиљковић, универзитетски професор, политичар, дипломата и један од оснивача Социјалистичке партије Србије. Смиљковић је преминуо у 91. години, оставивши иза себе богату академску, политичку и дипломатску каријеру.
Рођен 1934. године у Почековини код Трстеника, Смиљковић је 1952. завршио Учитељску школу у Јагодини, а потом је дипломирао на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1959. године.
Постдипломске студије завршио је 1964. на Вишој школи политичких наука, где је четири године касније одбранио докторску дисертацију под називом „Савез комуниста у самоуправљању“.<hr id=“system-readmore“ />
Највећи део свог радног века провео је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, где је од 1961. године радио као асистент, предавач, доцент, ванредни и редовни професор политичке социологије. Током каријере обављао је и дужности шефа катедре и декана Факултета у периоду од 1985. до 1987. године, а био је и председник Савета Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Политичку каријеру започео је рано, постајући члан Комунистичке партије Југославије 1950. године. Од 1968. до 1974. био је посланик у Савезној скупштини СФРЈ, након чега је обављао више високих функција у Савезу комуниста Србије, Савезу комуниста Југославије и Социјалистичкој партији Србије.
Председник Социјалистичке партије Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић опростио се од Смиљковића поруком на Инстаграму:
„Последњи поздрав мом некадашњем професору и једном од оснивача Социјалистичке партије Србије проф. др Радошу Смиљковићу. Био је један од оних који ме је увео у политику, надам се да сам оправдао његова очекивања и препоруке. Почивај у миру, драги професоре“, написао је Дачић.
Значајан траг оставио је и у дипломатији. Био је амбасадор Савезне Републике Југославије у Бугарској од 1993. до 1998. године, а затим и у Аустрији од 1999. до 2000. године.
Током дуге научне каријере, Радош Смиљковић објавио је више од 20 књига и око 200 научних радова из области политичког и самоуправног организовања, као и улоге Савеза комуниста.
Међу његовим најпознатијим делима су „Организационо-политичка изградња Савеза комуниста Југославије“, „Радничка класа – партија“, „Друштвено-политичке организације у СФРЈ“, „Политичка социологија“, „Странке и политика“, као и „Преломне године“, „Србија у империјалним сударима“ и „Дипломатски записи Београд-Беч“.