![]()
ЛЕТ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА НАД ГРАДОМ ПОД НИСКИМ КРОВОВИМА
Грађани Крушевца памте блиски сусрет са.,, Милосрдним Анђелом.Ниски кровови нашег града његов бришући лет, памте. И мостови, памте све. Бомбе су падале, иако смо се обраћали готово свим европским владама, Уједињеним Нацијама, да ступе у одбрану мира.У име разума зауставите безумље рата! Зуставите у име културне историје човечанства. А бомбе су падале… Апеле смо слали у име миротворног Крушевца, домаћина јубиларне Генералне скупштине међународне асоцијације градова Весника мира. Из града одликованог са два најзначајнија миротворна признања која додељују У.Н. градовима и народима, који имају своје истинске трагове за историју мира. Бомбе су ипак падале…
Апеловали смо у име града, који близу четрдесет година ради на имплементацији принципа и циљева повеље УН и декларација Светске Организације и здружених европских држава. Иако смо бомбардовани, данас после десет година исто чинимо, као и 1990. године када смо заједно са Берлином и Антверпеном због оданости миру и сами постали град Весник Мира. У знак вере у идеале и у циљеве Повеље УН модерној градској четврти дали име Уједињене Нације. Рушевине у нашем граду, из тог времена, као неми сведоци оставили су нам у аманет да се према свим људима и народима опходимо културно пријатељски и с највишим стандардом поштовања према другим људима, другим заједницама, религијама.Ми нигде по свету нисмо водили освајачке ратове, а у нашем граду је 1389. српски народ положио завет да је спреман да брани мир само на својој земљи. Али, Нато бомбардери су на својим крилима донели смрт за наше цивиле, фабрике, мостове, ТВ станице, житна поља…
Седамдесет осам дана рата је описано у књизи „Расински Округ у НАТО агресији, 24.март-9.јун 1999.“ Коју сам објавио заједно са Чедомиром Бурсаћем и Драгишом Милошевићем. У једну једину књигу је стала сва статистика, мапе, болне чињенице, објекти на удару агресора: Градска топлана, 14. октобар, јасички мост, бивољски мост, мост код Ђуниса, варварински, трстенички, приватне куће, Трајал корпорација… У истој ратној години Багдала објављује Пркосну књигу!
За прилог историји Крушевца у том периоду, довољан је простор ове две књиге.
За објашњавање „прелома наше душе“ потребан је простор много шири од света. Да упамти све.

Обраћање Љубе Обрадовића на почетку промоције
БРЕЗА
Бреза на ветру лелуја.
Пупољци жуде да се отворе.
Србију сад шиба олуја,
Србију хоће да покоре.
Пада мрак на сањано,
чемер душе обузима…
Србију, ко брезу, не дамо,
сила света нас не занима.
А свака бомба којападне,
на крвљу натопљенотло,
само је знак да ће дапропадне,
кад те тад, светски поредак нов.
© Љубодраг Обрадовић
09.04.1999. године
Оружани напад на Србију, не њене духовне, културне и материјалне вредности, напад на људско достојанство и животе њених грађана, који се догодио на данашњи дан пре десет година, свакако је догађај којег се морамо сећати док смо живи. И више … Нашим покoлeњима морамо оставити писани траг, да и они не забораве неправду која се обрушила на Србију, на све нас!
Документарна изложба фотографија *РАСИНСКИ ОКРУГ У НАТО АГРЕСИЈИ* аутора Драгише Милошевића и филм РТК, које данас гледамо, као и књига *ПОХОД ПАЛОГ АНЂЕЛА * у издању Културног центра Крушевац, из које ћемо чути пркосне песме и прозу, наш је допринос идеји *ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ*!
Нападом на Србију непријетељи су хтели да нам униште све! ЖИВОТЕ, ДОСТОЈАНСТВО, МОСТОВЕ, ФАБРИКЕ, ИНФОРМАЦИЈУ, ИСТИНУ! Нису успели. Бројни грађани Сбије су их у томе спречили дајући за слободу оно најважније што су имали: ЖИВОТ.
У то име позивам Вас да свим невино пострадалима током периода НАТО бомбардовања: војницима, полицајцима, недужној деци и грађанимаминутом ћутања одамо почаст. _1 минут _ . НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!

Елеонора Лутхандер – ни Шведска није далеко да се у родном Крушевцу
изкаже подршка идеји слободе
ДИВЉЕ ПАТКЕ
Кренуо Србин
у лов
на дивље
патке
оборио
сачмарицом
невидљиви авион
Ф – 117 А
Ловачка срећа!
© Елеонора Лутхандер