^На врх

foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


СПС

Одговорно за будућност

СПС

Одговорно за будућност

Гласајте СПС!

Get Adobe Flash player

ДОБРОДОШЛИ У СПС

3.jpg

Претрага

 

СИНИША МАКСИМОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Посланичке групе СПС на Деветој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије на заједничком и јединственом претресу о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат хитне санације од поплава) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој.

У оквиру овог заједничког претреса којим су обухваћена четири закона о потврђивању споразума, уговора и конвенција, ја ћу говорити пре свега о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој за пројекат хитне санације од поплава.

Као што је познато, Србију су у мају месецу ове године задесиле катастрофалне поплаве, које су проузроковале несагледиве штете. Пре свега, било је људских жртава, али и штете које су нанете енергетском сектору, пољопривреди, инфраструктури. Све ово имало је за последицу значајно ослабљење привреде Србије и већи пад БДП.

Укупна штета од поплава процењена је на чак 1,7 милијарде евра, што је морамо признати тежак удар за економију наше земље. Од овог износа 885 милиона евра износи штета на уништеним материјалним добрима у 24 општине које су највише погођене поплавама.

Поплаве су изазвале штету у износу од 2,7% бруто друштвеног производа, а и губитке у износу од 2% бруто друштвеног производа.

Процењује се да штета нанета секторима енергетике и рударства износи 488 милиона евра. Преко 90% штете је причињено угљенокопима и термоелектранама. Штета нанета Јавном предузећу „Електропривреда Србије“ и Рударском басену „Колубара“ Велики Црњени и „Тамнава-Западно поље“, које производе око две трећине производње угља у Србији, су потпуно потопљена.

Нарочито компликовано и скупо ће бити исушивање и санација угљеног копа „Тамнава-Западно поље“, где је услед обилних падавина формирано језеро површине 15 квадратних километара са просечном дубином око 14 метара.

Сектор пољопривреде претрпео је такође огромне губитке. Процењена је штета у износу од 220 милиона евра. Око 80.000 хектара обрадиве површине је потопљено а око 33.000 малих и средњих пољопривредних домаћинстава је погођено овим поплавама.

 

Да би се наша пољопривреда опоравила од последица ове катастрофе биће потребно најмање три до пет година, и то да би се пољопривредна производња и пољопривредна инфраструктура вратиле на ниво пре поплава.

Поплаве су оштетиле и велике делове инфраструктуре која служи за заштиту од поплава, а читави делови одбрамбених насипа, бедема су уништени или делимично оштећени. Процењује се да би трошкови поправке постојеће инфраструктуре за заштиту од поплаве износили 24 милиона евра.

Јасно нам је да је разлог за реализацију овог зајма недостатак домаћих средстава због драстичног смањења бруто друштвеног производа, чији су узрок, пре свега, штете нанете поплавама.

Циљ реализације овог зајма је брз опоравак од катастрофе, спречавање даљих претњи и заустављање негативних последица поплава на већ прилично ослабљену економију.

Средства овог зајма ће бити коришћена за финансирање пројеката хитне санације од поплава који је наша Влада сачинила са банком. Ради се о потреби хитне санације штете, пре свега, у електропривреди, пољопривреди и инфраструктури, које се не би могле санирати домаћим средствима или донацијама. У питању су велики системи и огромна штета. Процена је да нам недостају средства за санацију штете у висини од  1.345.000.000 евра. С друге стране, Међународна банка за обнову и развој спремна је да одобри зајам у износу од 227.000.000 евра за спровођење пројекта хитне санације поплава.

Поплаве су оштетиле и велике делове инфраструктуре које служе за заштиту од поплава, а врло је важно да што пре ова инфраструктура буде обновљена и на тај начин да предупредимо евентуално неке надолазеће поплаве.

Банка одобрава овакав вид кредита у случајевима када је економија зајмопримца значајно уздрмана ванредним околностима, какве су, између осталих, и природне катастрофе. Пројекат који ће се финансирати из овог кредита се састоји од четири компоненте.

Прва компонената је помоћ енергетском сектору; друга помоћ је за увоз електричне енергије; трећа је хитна обнова дистрибутивне мреже, испумпавање воде из угљеног копа и да вам не читам колико је за све ово  потребно новца.

Друга компонента обухвата помоћ постојећем програму Владе за расподелу подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у износу од 53.000.000 евра, како би се заштитила средства за живот пољопривредника погођеним у поплавама и надокнадио њихов губитак прихода.

Трећа компонента обухвата помоћ за реконструкцију приоритетне инфраструктуре за заштиту од поплава. Ова компонента пројеката обухвата две подкомпоненте, улагање у заштиту од поплава у износу до 14.000.000 евра. То су обнова и реконструкција приоритетне инфраструктуре за заштиту од поплава.  И помоћ за пројектну документацију.

Четврта компонента подразумева резерву за случај нових елементарних непогода на којој тренутно нема никаквих средстава. Дакле, у случају тешких елементарних непогода и катастрофа изазваних активностима људи Влада може од Међународне банке за обнову и развој затражити средства за ову компоненту.

Уговором о зајму предвиђено је да банка одобрава кредит на период од 30 година са грејс периодом од девет година, повољном каматном стопом и враћањем у 42 узастопне полугодишње рате, почевши од 1. новембра 2023. године.

Посланици СПС ће гласати за овај споразум и сет ових закона”. 

YOU TUBE: https://www.youtube.com/watch?v=SmggCUvuEvs