У вечерњим сатима 8. 3.2018. године у просторијама Градског одбора СПС отворена је изложба лутака мајстора луткарства госпође Мирјане Бутковић, дугогодишњег члана и активисте Социјалистичке партије Србије. Веома успелим уникатним луткама, аутор изложбе је на креативан начин дала допринос очувању етнографског блага Србије. Изложба је изазвала велико интересовање грађана Крушевца.
У пригодном културно-уметничком програму изведеном за пристне жене поводом 8 марта, међународног дана жена своју поезију говорили су Љубодраг Обрадовић и Мирослав Мића Живиновић. Свој поклон мајкама за 8 март у виду рецитовања поезије поклониле су и пионирке Теа Алексић и Мина Станковић... После изложбе и програма, председник Градског одбора СПС Крушевац, Владимир Тасић, организовао је пријем за чланице Форума жена ГО СПС Крушевац, на коме је присутним другарицама честитао 8.март и уручио им пригодне скромне поклоне.
Владимир Тасић и Мирјана Бутковић - отварање изложбе лутака
Теа Алексић говори поезију
Мина Станковић говори поезију
Предраг Ћирић и Јелена Ђорђевић
Мирослав Мића Живановић
ТИ НИСИ САМО ЖЕНА
Свака моја реч, сваки стих
дуга ноћ и свануће
све радости, бол,
сваки осмех припада теби...
Ти си моја песма над песмама
сан и јава и мој грех
страх од губитка
и радост сваког трена.
Ти ниси само жена.
И тај смех као жубор укроћен песмама
крхка рамена, очи од кестена...
Ти ниси само жена.
Да те нисам грлио,
купинама хранио
уснулу љубио, губио,
љубомоно бранио,
ранио и песмама лечио,
била би сан о жени...
Овако знам тачно
ти си увек у мени
и јуче, и сада и за сва времена
ти си ко судбина мени намењена.
Ти си моја срећа, а не само жена.
© Мирослав Живановић
Љубодраг Обрадовић
БОГИЊА
Око тебе врти се свет...
Младост, љубав и прилике...
Ти напросто опијаш
сликајући слике,
у којима и крај
свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу...
Око тебе лампиони,
сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу...
Слободно скочи,
све кочнице откочи...
Живот је слеп,
кад си тако лепа
по сувом док пливаш,
у мирисима уживаш,
све скриваш,
а смисао откриваш...
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај...
Нека на кoлeнима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу,
на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан...
Клизе сузе, мисли лете,
а никако опчињени да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли,
она која гази цвет
и све који зраче...
Око тебе врти се свет...
Срећа лебди на крилима...
Зашто свима заледиш срце,
а hepiend ти зрачи у очима...
© Љубодраг Обрадовић
У пригодном културно-уметничком програму изведеном за пристне жене поводом 8 марта, међународног дана жена своју поезију говорили су Љубодраг Обрадовић и Мирослав Мића Живиновић. Свој поклон мајкама за 8 март у виду рецитовања поезије поклониле су и пионирке Теа Алексић и Мина Станковић... После изложбе и програма, председник Градског одбора СПС Крушевац, Владимир Тасић, организовао је пријем за чланице Форума жена ГО СПС Крушевац, на коме је присутним другарицама честитао 8.март и уручио им пригодне скромне поклоне.
Владимир Тасић и Мирјана Бутковић - отварање изложбе лутака
Теа Алексић говори поезију
Мина Станковић говори поезију
Предраг Ћирић и Јелена Ђорђевић
Мирослав Мића Живановић
ТИ НИСИ САМО ЖЕНА
Свака моја реч, сваки стих
дуга ноћ и свануће
све радости, бол,
сваки осмех припада теби...
Ти си моја песма над песмама
сан и јава и мој грех
страх од губитка
и радост сваког трена.
Ти ниси само жена.
И тај смех као жубор укроћен песмама
крхка рамена, очи од кестена...
Ти ниси само жена.
Да те нисам грлио,
купинама хранио
уснулу љубио, губио,
љубомоно бранио,
ранио и песмама лечио,
била би сан о жени...
Овако знам тачно
ти си увек у мени
и јуче, и сада и за сва времена
ти си ко судбина мени намењена.
Ти си моја срећа, а не само жена.
© Мирослав Живановић
Љубодраг Обрадовић
БОГИЊА
Око тебе врти се свет...
Младост, љубав и прилике...
Ти напросто опијаш
сликајући слике,
у којима и крај
свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу...
Око тебе лампиони,
сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу...
Слободно скочи,
све кочнице откочи...
Живот је слеп,
кад си тако лепа
по сувом док пливаш,
у мирисима уживаш,
све скриваш,
а смисао откриваш...
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај...
Нека на кoлeнима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу,
на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан...
Клизе сузе, мисли лете,
а никако опчињени да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли,
она која гази цвет
и све који зраче...
Око тебе врти се свет...
Срећа лебди на крилима...
Зашто свима заледиш срце,
а hepiend ти зрачи у очима...
© Љубодраг Обрадовић