Социјална правда за све
ЧЕСТИКА ГРАДСКОГ ОДБОРА СПС КРУШЕВАЦ ГРАЂАНИМА КРУШЕВЦА
Тачно пре годину дана, на данашњи дан (27.03.) 2020. године преминуо је Валадимир Тасић – председник ГО СПС Крушевац и одборник у скупштини Града Грушевца. Прилика је да се данас сетимо Владимира Тасића и његовог великог доприноса развоју Социјалистичке партије у Граду Крушевцу.
Владимир Тасић је рођен 1954. године у Крушевцу, где је завршио основну школу и Крушевачку гимназију.Дипломирао је на Правном факултету универзитета Београду. Потиче из врло угледне Крушевачке породице од оца Милутина и мајке Миланке. Ожењен је супругом Весном, имају сина, снају и унука. Након дипломирања засновао је радни однос у правосуђу где је обављао сложене дужности, а посебно у Тужилаштву, где је биран за заменика, затим за Општинског јавног тужиоца. Од стране Владе Републике Србије постављен је за првог начелника Расинског округа и ту дужност успешно обављао до октобра месеца 2000. године када је поднео оставку, након чега се бавио адвокатуром. Владимир Тасић је један од оснивача Социјалистичке партије Србије и дао је велики допринос њеном развоју. Био је члан Републичке изборне комисије у више мандата, председник Општинског и Градског одбора СПС Крушевац од 1998. године, тако да је до данас дужност председника обављао пуне 22 године. У најтежем периоду за Социјалистичку партију Србије, у време њеног сатанизовања и покушаја појединаца да нестане са политичке сцене Србије биран је за члана Главног и Извршног одбора Социјалистичке партије Србије. Својим угледом и знањем дао је велики допринос јачању и промоцији социјалистичке идеје. Као политичар имао је осећај када и на који начин треба решавати одређена друштвена питања у интересу грађана Крушевца и Републике Србије. Свој живот је посветио породици, раду са људима и несебично помагао другима. Поред многобројних обавеза оставио је и написана дела о Граду Крушевцу, Расинском округу, Социјалистичкој партији Србије и Миротворном покрету града.
Градски одбор Социјалистичке партије у Крушевцу са великим жаљењем и дубоком тугом се опростио од свог дугогодишњег председника Владимира Тасића. Његова изненадна смрт за Социјалистичку партију Србије је ненадокнадив губитак јер је својим радом и делима оставио дубоке трагове у свом граду Крушевцу.
НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!
Градски одбор СПС Крушевац
ЛЕТ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА НАД ГРАДОМ ПОД НИСКИМ КРОВОВИМА
Грађани Крушевца памте блиски сусрет са.,, Милосрдним Анђелом.Ниски кровови нашег града његов бришући лет, памте. И мостови, памте све. Бомбе су падале, иако смо се обраћали готово свим европским владама, Уједињеним Нацијама, да ступе у одбрану мира.У име разума зауставите безумље рата! Зуставите у име културне историје човечанства. А бомбе су падале… Апеле смо слали у име миротворног Крушевца, домаћина јубиларне Генералне скупштине међународне асоцијације градова Весника мира. Из града одликованог са два најзначајнија миротворна признања која додељују У.Н. градовима и народима, који имају своје истинске трагове за историју мира. Бомбе су ипак падале…
Апеловали смо у име града, који близу четрдесет година ради на имплементацији принципа и циљева повеље УН и декларација Светске Организације и здружених европских држава. Иако смо бомбардовани, данас после десет година исто чинимо, као и 1990. године када смо заједно са Берлином и Антверпеном због оданости миру и сами постали град Весник Мира. У знак вере у идеале и у циљеве Повеље УН модерној градској четврти дали име Уједињене Нације. Рушевине у нашем граду, из тог времена, као неми сведоци оставили су нам у аманет да се према свим људима и народима опходимо културно пријатељски и с највишим стандардом поштовања према другим људима, другим заједницама, религијама.Ми нигде по свету нисмо водили освајачке ратове, а у нашем граду је 1389. српски народ положио завет да је спреман да брани мир само на својој земљи. Али, Нато бомбардери су на својим крилима донели смрт за наше цивиле, фабрике, мостове, ТВ станице, житна поља…
Седамдесет осам дана рата је описано у књизи „Расински Округ у НАТО агресији, 24.март-9.јун 1999.“ Коју сам објавио заједно са Чедомиром Бурсаћем и Драгишом Милошевићем. У једну једину књигу је стала сва статистика, мапе, болне чињенице, објекти на удару агресора: Градска топлана, 14. октобар, јасички мост, бивољски мост, мост код Ђуниса, варварински, трстенички, приватне куће, Трајал корпорација… У истој ратној години Багдала објављује Пркосну књигу!
За прилог историји Крушевца у том периоду, довољан је простор ове две књиге.
За објашњавање „прелома наше душе“ потребан је простор много шири од света. Да упамти све.
БРЕЗА
Бреза на ветру лелуја.
Пупољци жуде да се отворе.
Србију сад шиба олуја,
Србију хоће да покоре.
Пада мрак на сањано,
чемер душе обузима…
Србију, ко брезу, не дамо,
сила света нас не занима.
А свака бомба којападне,
на крвљу натопљенотло,
само је знак да ће дапропадне,
кад те тад, светски поредак нов.
© Љубодраг Обрадовић
09.04.1999. године
Настави са читањем „ДА НЕ ЗАБОРАВИМО 24.03.1999 – 24.03.2020.“
Позивамо наше чланове, симпатизере и грађане Крушевца, да се достојанствено, одговорно, као и до сада у тешкин временима придржавају наредби државних органа у борби против опаког невидљивог противника. Само самодисциплином и и извршавањем наређења можемо да се изборимо против опаког вируса без беспотребних последица, које могу да буду и најтеже. СПС ће дати пуни допринос, као и до сада много пута, да и овај глобални изазов победимо на добробит нашег народа.