1. maj 2010.
01.05.2010. године на Багдали у 7:00 одржан је традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* !!! Присутне је поздравио председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ – Миленко Михајловић.
За ову прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни културно-уметнички програм, који је осмислио Небојша Лапчевић, а који је водила Јелена Ђорђевић. За музички тренутак био је задужен је Градимир Карајовић, који је отпевао песму *ДА НАМ ЖИВИ, ЖИВИ РАД*.
У програму су учествовали и песници са сајта ПоезијаСЦГ: Латинка Ђорђевић, Спасоје Ж. Миловановић, Љубодраг Обрадовић, Ксенија Алексић и Мића Живановић, а наступили су и гости из нове књиге ПоезијеСЦГ *ЉУБАВНИ РецеПАТ* Љубиша Бата Ђидић и Небојша Лапчевић!!!
Јелена Ђорђевић
Празник рада 1. мајслави се као међународни празник радничког покрета. Првомаски уранак је народни обичај и светковина, која је у Крушевцу организована први пут 1896. године, и то шест година после одлуке одлуке Друге интернационале да се 1.-ви Мај слави као празник међународне солидарности пролетеријата.
Прва прослава у нашем граду одржана је у форми излета, који је организован у близини барутане Обилићево, код чесме Добра вода. Првомајски уранак почео је на Доброј води, а завршио се на Багдали. Уранак са око 50 занатлија и занатских радника и средњошколаца организовали су професори: Емил Мужа и Радивоје Илић, абаџија Ставра Стаменковић, бојаџија – Миладин Милошевић, пекар Влада Сандић, ученик више школе Крушевачке Гимназије Триша Кацлеровић и четрнаестогодишњи каменорезачки ученик Стојан Милошевић.
О значају 1 маја, на овој прослави говорио је професор Емил Мужа. Ова прослава значајна је и по томе што се l. мај, тада славио, поред Крушевца, још само у Београду, Шапцу и Аранђеловцу.  Миленко Михајловић
Првомајском уранку је присуствовао и градоначелник Крушевца
мр. Десимир Павловић са сарадницима  Градимир Карајовић пева химну раду
Латинка Ђорђевић – гост из Швајцарске
Љубиша Бата Ћидић
Љубодраг Обрадовић
KORNJAČA
Odavno koračao nisam,
ulicama velegrada.
Kornjača sam zaspala,
a još se nečemu nadam.
Kako sve leti,
dani, godine, život…
Nikako da se setim,
šta mi se i kad,
lepo dogodilo.
Sad koračam mirno,
a ulice prazne.
Koji to vetar bezobzirno,
rasterao ljude u magle.
Koračam ulicom,
izloge ne gledam.
Sjaj je nesanicom,
ispunio srca i bedom.
Dok se narod osvesti,
mnogo reka isteče.
Sad nam i sjaj preti,
dušman nas izobiljem peče.
Otkad koračao nisam,
ulicom zagledan u sreću.
Greh nam nije otpisan,
a zaborav ni ja neću.
Kao koračam…
Još me ne kuvaju,
a kornjača sam,
što ulicom puzi.
Vetrovi koji
gradom duvaju,
odneće u svet
i trač o mojoj suzi.
(C) Ljubodrag Obradović
Небојша Лапчевић
Спасоје Ж. Миловановић
ВИТЕШКИ ПРЕЗИР
Ја не наричем и не кукам славно
и није ми жао стрељаних ђака
Ја сам са границе пуцао јавно
с колевком однет од Старине Новака
Ја не наричем и не кукам славно
и није ми жао силованих жена
Ја сам своју децу правио
из рова право с уштапа и мена
Ја не наричем и не кукам славно
и не палим невинима у Цркви свећу
Ја сам у строју са друге стране
кроз нишан од Бога признајем срећу
Ја не наричем и не кукам славно
и није ми жао протераних срба
Ја сам погинуо с Косовим пољем
од витеза часног турског Мурата
Спасоје Ж. Миловановић
Ксенија Алексић
Мића Живановић
БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.
Ма да су бар трешње као прошле године,
као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.
И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.
Мића Живановић
Јелена Ђорђевић – впдитељ програма
СИНОПСИС ПРОГРАМА
Јелена: Поштовани Крушевљани, драги суграђани добродошли на првомајски уранак у организацији Културног центра Крушевац и Већа самосталних синдиката града Крушевца. У име Већа самосталних синдиката града Крушевца обратиће нам се председник Миленко Михајловић. Господине Михајловићу изволите:
– Миленко Михаловић говори
-Интернационала из технике (Бранко Симић)
Јелена: Празник рада 1. мајслави се као међународни празник радничког покрета. Првомаски уранак је народни обичај и светковина, која је у Крушевцу организована први пут 1896. године, и то шест година после одлуке одлуке Друге интернационале да се 1.-ви Мај слави као празник међународне солидарности пролетеријата.
Прва прослава у нашем граду одржана је у форми излета, који је организован у близини барутане Обилићево, код чесме Добра вода. Првомајски уранак почео је на Доброј води, а завршио се на Багдали. Уранак са око 50 занатлија и занатских радника и средњошколаца организовали су професори: Емил Мужа и Радивоје Илић, абаџија Ставра Стаменковић, бојаџија – Миладин Милошевић, пекар Влада Сандић, ученик више школе Крушевачке Гимназије Триша Кацлеровић и четрнаестогодишњи каменорезачки ученик Стојан Милошевић.
О значају 1 маја, на овој прослави говорио је професор Емил Мужа. Ова прослава значајна је и по томе што се l. мај, тада славио, поред Крушевца, још само у Београду, Шапцу и Аранђеловцу.
А сада ћемо чуту песму *ДА НАМ ЖИВИ, ЖИВИ РАД* у итерпретације Градимира Карајовића…
Јелена: У наставку програма чућемо и песнике: Латинку Ђорђевић – секретара УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ, Љубишу Бату Ђидића, Љубодрага Обрадовића, Набојшу Лапчевића, Спасоја Ж. Миловановића, Ксенију Алексић и Мићу Живановића… ( Рецитују по реду
Јелена: Поштовани суграђани, био је ово програм посвећен празнику рада. Живео 1. Мај! (Музика – Бранко Симић) Синопсис написао: Небојша Лапчевић КЦК
ПРВОМАЈСКИ УРАНАК
БАГДАЛА
Субота, 1. мај 2010. године
07:00 сати
 Плакат Првомајског уранка – Багдала 01.05.2010. године – Крушевац
|
