Резервоар у Липовцу, запремине пет хиљада кубика, намењен је за складиштење и дистрибуцију воде према Крушевцу, а у каснијем периоду и за Ћићевац и Варварин. Вредност инвестиције је 206 милиона динара, од чега је 80 одсто, преко Дирекције за воде, обезбеђено из републичког, а остатак средстава из буџета града Крушевца.
Сагледавајући прославу Дана града, као и све оно што је претходило овом догађају, председник ГО СПС-а у Крушевцу Владимир Тасић напоменуо је да је током јуна месеца Крушевац био у центру пажње и када је реч о политичким, и када је реч о културним збивањима.
Владимир Тасић
– У име ГО СПС-а изражавам велико задовољство што је, после 13 година, поново омогућено да се „Видовданске свечаности“ одржавају на Слободишту, као једном од најзначајнијих градских простора који је пре 50 година наменски направљен за извођење врхунских културних манифестација, рекао је Владимир Тасић.
Према његовим речима, током последњих 10 година, овај простор је неоправдано маргинализован, а све битне манифестације одржаване су ван Слободишта, иако су грађани Крушевца ово место доживљавали као свој простор, а манифестације које су тамо деценијама одржаване пратило је и по више десетина хиљада људи.
– Крушевац је изашао из културног мрака, приказан је програм са врхунским културним садржајем, а неке сегменте пратило је више хиљада људи. Уз сагласност наших коалиционих партнера успели смо да вратимо Крушевац у ред градова са најзначајнијим културним манифестацијама – константовао је Тасић.
Разговор са Владимиром Тасићем (за часопис Културног центра Крушевац – ПУТЕВИ КУЛТУРЕ) ПРИСУСТВО ГРАЂАНА ЈЕ НАЈБОЉИ ПОКАЗАТЕЉ ВРЕДНОСТИ ПОРОГРАМА
Владимир М. Тасић је рођен 1954. године у Крушевцу. У родном граду завршио крушевачку Гимназију, након чега је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. Запослио се у струци и после положеног правосудног испита именован је за заменика Општинског јавног тужиоца у Крушевцу, а потом и за Општинског јавног тужиоца у Крушевцу. Од стране Владе Републике Србије именован је за првог начелника Расинског округа, са седиштем у Крушевцу. Од оснивања је активан члан Социјалистичке партије Србије. Биран за председника Општинског одбора СПС Крушевац, члана Статутарне комисије СПС, члана ГО СПС и члана Извршног одбора Главног одбора СПС.
Бавио се писањем новинских чланака који су објављивани у листу ПОБЕДА Крушевац, дневним новинама ЈУТАРЊЕ НОВИНЕ Београд и 24 ЧАСА Београд.
Као коаутор објавио књиге СВЕТ И МИ ЗА МИР 1995. године, у издању Историјског архива Крушевац и РАСИНСКИ ОКРУГ У 78 ДАНА НАТО АГРЕСИЈЕ, 1999. године у издању Историјског архива Крушевац и као аутор књигу СВЕДОЧАНСТВО ЗА ИСТИНУ, 2010. године у издању Општинског одбора СПС Крушевац.
Активан је друштвени радник, а тренутно је председник Градског одбора Социјалистичке партије Града Крушевца. Професионално се бави адвокатуром.
Овај интервју смо затражили од Вас поводом 20-тог броја часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ. Да ли пратите овај часопис Културног центра Крушевац и ако пратите, како Вам се допада?
Данас, у Србији, није мали јубилеј издавање 20. броја часописа из области културе.У кризним временима култура је увек по страни са необјашњивим мотивом о потреби штедње. На неправичан начин друштво се годинама односи према култури, културним ствараоцима и културним делима, и ако она врхунска увек преживе време и људе који доносе одлуке о средствима и буџетима који се улажу у ову људску потребу без које данас савремени човек не може да замисли живот. Покушаји маргинализације културних дела и стваралаца увек иду на штету моћника које време сврстава у фасциклу заборава а културни продукт у незаборав.,,Путеви културе“ нашли су своје место у времену и географском простору који покривају и већ данас можемо да констатујемо да се ради о часопису који афирмише културу не само локлане крушевачке средине већ и наше Републике Србије. Мало је средина у Србији које имају храброст и смелост да се упусте у пројекат афирмације културног стваралаштва на научној основи како се то ради у ,,Путевима културе“. Ауторска дела, критички осврти,новинарски записи о културним догађањима наш часопис сврставају у сам врх културе Србије. Штета је што нема више материјалних средстава да се часопис чешће појављује пред читаоцима. Мој суд о часопису је мање важан од времена које је потврдило пројекат какав су „Путеви културе“. По мом скромном мишљењу – часопис је једно од највреднијијих дела из области културе у Србији и оно мора у наредном периоду да постане пројекат из кога ће да стану и најважније државне културне институције. Настави са читањем „Разговор са Владимиром Тасићем за часопис КЦК *ПУТЕВЕ КУЛТУРЕ*“
