SADRŽAJ
НОВИ САЈТ
POČETNA
LINKOVI
UVOD
VESTI
GRADSKI ODBOR
O NAMA
ProgramiStatutSPSa
STARI SAJT
MAPA SAJTA
VIDEO
Administrator
PROČITAJTE I VEST
Statistika
OS: Linux h
PHP: 5.3.29
MySQL: 5.6.47-log
Vreme: 05:44
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
Članovi: 33
Vesti: 187
Veb veze: 10
Pfeil НОВИ САЈТ arrow VESTI arrow DOGADJAJI arrow Prof.dr. Pavle Bubanja - VIII kongres SPS-a

Prof.dr. Pavle Bubanja - VIII kongres SPS-a PDF Štampaj E-pošta
Autor ljuba   
Sunday, 26 December 2010
8. КОНГРЕС СПС-а
Б Е О Г Р А Д
11. децембар 2010.


Др Павле Б. Бубања

Поштовани пријатељи, даме и господо,

Најпре, хвала што сте ми пружили прилику да са овог угледног места кажем неколико речи о једној теми која, према нашем уверењу, улази у неку врсту политичке археологије. Реч је о миру. Историја човечанства није успела, генерације раније и доцније, да овој теми обезбеди статус историчности, а учинила је то птицама и свим живим створовима што се по Земљи мичу. То је у реду. Но, да ли смо се икада запитали шта се то догодило са историјском, философском, политичком и културном димензијом термина и појма мира. Неодољиво је јасно: Целокупна историја човечанства равна је историји ратова! Засигурно да не можемо безусловно прихватити мисао Емброуза Бирса да је “мир највећа превара између два периода ратовања”. Ако то није, питамо се: шта онда јесте!

Пошто ми је време ограничено, као и осталим учесницима, само ћу за почетак евидентирати Херодотову мисао о рату и миру. Рат је, вели Херодот, време када очеви сахрањују своје синове. Мир је време када синови сахрањују своје очеве. Пошто мир, за разлику од других виталних и универзалних вредности, нема своју историју, то се човечанство готово сродило са постојећим стањем ствари о миру од постања до данашњега дана. Што би велики мислилсац Еразмо Ротердамски рекао: Похвала лудости!

Само да евидентирамо: Све религије, објављене и природне, све философије и научни системи током историје нису успели да миру и толеранцији уприличе дигнитет историчности. Хришћанска религија и философија, као и остале снаге људског духа, без обзира на чињеничке истине, али и чињеничке заблуде, није успоставила стање ствари с миром и толеранцијом у вези, како то доликује виталним вредностима од интереса за све људе, све народе, човечанство. Тешко је то појмити и објаснити моћима људског ума. Но, допустите ми да нешто кажем како то Крушевљани у својој средини раде, али са светским миротворним признањима и уважавањима.

Поштовани пријатељи, давно је речено-ако мир и толеранцију не градиш, не остварујеш у средини својој не можеш даље трагати за миром. Обична здраворазумска поставка учи да није природно да мир тражиш за далеке, а не чиниш то за брижње.

Крушевац је , 2010. године, обележио четрдесетпетогодишњицу рада и развоја идеје мира и толеранције и на препознатљив начин. Председник Организационог одбора је био председник Међународне асоцијације градова Весника мира, господин Алфред Мардер, угледни светски миротворац и пријатељ српског народа и осталих народа. Он је у Ханоју, приликом НАТО агресије на нашу отаџбину, организовао протесни скуп против агресије и свих видова насиља, а за пуно поштовање територијалног интегритета и суверенитета народа и држава. У све то улазе и права човека.

Град Крушевац је одликован Медаљом мира и Весником мира уједињених нација. Одликован је заједно са Берлином, столицом немачке државе, Атлантом, Сједињене Америчке Државе, Антверпеном, Белгија.

Крушевац је, као за сада, једини српски град који је створио sui generis архитектуру мира и толеранције и у свету на веома препознатљив начин. Три светске миротворне конференције одржане су у Крушевцу. Крушевац је у светској федерацији градова Весника мира члан Извршног биора Асоцијације. Он је један од најстваралачкијих градова и припада светској породици Весника мира. Створио је географију мира са топонимима који померају границе према будућим нараштајима, ако већ досадашње нису успеле да свет мира учине својим светом. То значи да свет буде лепши, бољи и праведнији.

Асоцијација за културу мира и толеранцију са Музејом мира у Крушевцу, са својством правног лица, ове године расписала је Конкурс на тему: У ТРАГАЊУ ЗА МИРОМ И ТОЛЕРАНЦИЈОМ ДАНАС. Одзив је био примерен. Учесници Конкурса били су из свих крајева бивше Југославије. Проза, поезија и ликовно стваралаштво инспиративно су деловали на учеснике. О томе сам имао излагање на Међународној конференцији крајем октобра на Брионима, Република Хрватска. Организатор Конференције био је Европски центар за мир и развој основан од Универзитета за мир и развој Уједињених нација.

Трг мира са Спомеником мира на њему, једини Споменик, колико знамо, некомеморативне природе..., Насеље “Уједињене нације”, Дењчји вртић “Голуб мира”, улице бивших генералних секретара УН у истоименом насељу, Споменик Мајка Србија и Мајка Грчка, Крушевачка филосовска књижевна школа, Галерија Милића од Мачве, настава о миру и толеранцији у оквиру академске дисциплине на Економском факултету Нишког универзитета коју сам поставио и развио, сведоче трагалаштво, училаштво, откривалаштво, мислилаштво, миротворство, визионарство и допирање до мира као пута ка човеку. Дакле, без света мира тешко да може тешко да може бити говора о философији рада, развоја. Пракса мира као пракса слободе и сигурности човека, обичног човека и његове величине, а величина и почива у обичном човеку, треба да постане свет мира, толеранције, солидарности, слоге и раде на отвореним хоризонтима, на почецима истинског мислилаштва, трагалаштва, откривалаштва са визионарством на челу.

Хвала вам што сте ме саслушали.

Др Павле Б. Бубања, редовни универзитетски
професор и Генерални секретар Асоцијације мира К р у ш е в а ц

 
< Prethodno   Sledeće >
PRETRAGA
by pRe
© 2020 sps-ks.org
Joomla! is Free Software released under the GNU/GPL License.