foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

ДОБРОДОШЛИ У СПС

Untitled-39.jpg

Спот СПС-ЈС Крушевац 2020

Претрага

Најновије вести



ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ: Кад је најтеже, Срби су најбољи


Склони смо да нашем народу и држави припишемо разне мане. Често са пуним правом. Тако је бивало и у прошлости. Почетком 20. века два велика писца Домановић и Дис су у два дела „Страдија“ и „Наши дани“ дали изузетно мрачну слику земље. Земље којом владају полтрони и незналице, у којој су набујали „шљам, разврат и пороци“, у којој су завладали „сви подмукли, сви проклети и сви мали“.

Само неколико година после ових злослутних књижевних дела, Србија се у Првом светском рату узвисила изнад свих других великих и малих земаља. Узвисила се својим ратним победама, својом хуманошћу према заробљеницима, својом визијом слободе. Успела је да се извуче из невоља за које није била спремна.

Једна од тих невоља је била епидемија тифуса. Србија је имала свега десетак лекара који су се разумели у бактериологију и инфектологију, а само су двојица били на одговарајућим местима за борбу против епидемије. По мишљењу вође британске медицинске мисије, нигде се епидемија није тако брзо раширила, али нигде није била ни тако брзо заустављена као у Србији.

Други случај потпуне неспремности било је повлачење преко Албаније. Наша влада и војска немадоше никакав спреман план шта да раде када су се затекли на Косову. Да се окрену и боре против надмоћне војске? Да крену у непознато, преко леденог зида Проклетија и покушају да убеде савезнике да пошаљу бродове? Опредељују се за други избор.
 
Никада у историји нека држава није успела да у тако тешким околностима пребаци толики број војника, читаву владу и многе политичке, привредне и културне установе. Нико са стране није веровао да је могуће да све државне институције и војска тако брзо васкрсну на Крфу и да Србија потврди да је важна чланица Антанте.

Да ли нам је данас „остала још прашина на хартији, ко једина успомена на џинове“? Јесмо ли „будућности затровали све изворе“, како је песимистички писао Дис 1910. године? Неки догађаји дају основа за наду.

Такав догађај је светски успех у вакцинацији против короне. Та победа је остварена у сиромашној земљи у којој се здравствени систем мучи у свакодневном раду. У земљи у којој су здравствени радници пригњечени између сталних критика, лоших услова рада и још лошијих плата. Ти људи у белом су, гинући као на фронту, зауставили неман болештине, не марећи ни за плате, ни за услове, ни за страх.

Можда смо наопак народ који своје најбоље показује када је најтеже. Тако је чак и у мање мрачним областима живота. Покојни Тијанић је имао теорију да су наши кошаркаши тако добри јер су одрасли играјући на тврдом бетону.

Сви смо гледали како је Ђоковић од тренинга на дну празног базена дошао до светског врха. Чини ми се да и даље важи - када је најтеже, Срби су најбољи.

Извор: www.kurir.rs