Синиша Максимовић

Мирослав Маринковић Којица пева песму "ПУКНИ ЗОРО"

АКО

Ако нестане струја,
имате лампу на зиду.

Ако нестане лампа,
имате зид.

Ако нестане зид,
имате вид,
разум и слух
за време које не чека.

Ако исцури време,
имаћете ноћ
и моћ
да носите бреме,
да тражите крај.

Ако ветрови помогну
моћне тиране,
имаћемо бога уз нас.

Једном ће и нама
да сване
и нестане
копрена са очију
сунце што заклања.

Ако дојезди мир
бићемо спокојни…

© Љубодраг Обрадовић


Милосав Ђукић Ђука

СРБИНЕ

Србине, брате, .
многи те у свету омаповажавају,
али те све жене обожавају,
јер знају да си право мушко.

И кад те из свих оружја туку
и кад те стрегьају
ти дишеш и пијеш,
пушиш, веселиш се,
не пљујеш никог, .
ни претке, ни комшије.
Србине брате ти помажеш Србији,
ти рађаш и имаш децу.

Србине брате,
остави запад, јер на истоку излази сунце.
Нема света без прошлости,
а ти прошлост имаш,
на Косову су се твоји молили,
Србине брате моли се и ти.

ДУГ ДЕДОВИМА

Посвећен племену мом
што тужну прошлост има,
спомење старо гледам,
настало у рововима.

Све су шајкаче крваве,
јауци, барут
и руке промрзле,
црне мараме мајки
што немо путем пролазе.

Још по неко огњиште гори
где остадоше корени
и вера јака,
мотика мога деде
и мотике других сељака.

Кад режем колач славски
уз вино Богу се молим,
помињем мотике ваше,
куће и торове
саграђене рукама голим.

Драгојло Јовић

СРБИЈА ЈЕ ЗАГОНЕТКА

У глибу смо земљо моја мила,
Баш као пре стотину лета,
Кад су храбри преци наши,
Бранили те од бајонета.

Где год крв је Српска пала,
Ту Заспанка цвеће ниче,
Од јунаштва предака нам,
Остале су славне приче.

Опет силе и зликовци,
У Србији жртву траже,
Опет Српске крви жедни,
Да нас сатру хоће бедни.

Колико је Српских глава,
За слободу и част пало,
Све од Крфа до Триглава,
Заспанка би цвеће цвало.

Зато Срби браћо драга,
У слози је наша снага,
Недајмо се зверињаку,
Да нам с главе скине длаку.

Кад сви мисле да је пала,
Српска деца тад се буде,
Цвет Заспанке док изниче,
Српски ратник громко кличе.

Не дамо те земљо мила,
Да ти ико ломи крила,
Цвет Заспанке и Божура,
Деци твојој снагу дају,
Да ко некад у јуришу,
освајача протерају.

Свака стопа земље ове,
Брањена је много пута,
Животима Српске деце,
све до задње капи крви,
И сад опет кад кидишу,
нит су задњи нит су први.

Нек још једном зубе сломе,
Вук, аждаја, сви кулови,
Белосветски освајачи,
Арбанаси и кољачи,
Нек из гроба свога претка,
Jезом грозном опет чују,
Србија је Света земља,
Србија је загонетка.

© Драгојло Јовић
11.11.2018.

Боривоје Бора Видојковић


Бранко Ћировић Ћиро

Љубивоје Тодоровић

 

Мирослав Кркић Пилот

 

© Митар Стожинић

Ђорђе Весић